Бекташије нису муслимани. Они су политеисички покрет, а све што није монотеизам не може да буде ислам. Изјавио је ово председник Врховног сабора Исламске заједнице Србије Мухамед Јусуспахић поводом најаве албанског премијера Едија Раме да ће у Тирани основати верски ред бекташија.
Он је за Танјуг рекао да бекташије у овом случају и у овим временима служе за свеалбанство. Они су националистички албански покрет који је у једном тренутку играо једну од главних лобистичких улога у причи о такозваној независности Косова.
„Ми као муслимани их не сматрамо својим покретом и не можемо их никако сматрати. Чак ће се и исламска заједница Албаније од тога оградити. Она ће можда у неком, да тако кажем свеалбанству, можда и сарађивати, али никако на верским основама. Јер је то препознато као жеља Едија Раме, да призове значајније инвестиције и да свеалбанском покрету у Тирани направи централу налик на Ватикан“, рекао је он.
Оценио је да је све то у ствари борба против чистог монотеизма. Бизнис покрет да се „навуче која пара“ и да се албанство консолидује у свим земљама где живе Албанци.
„Кроз ту призму би требало гледати ово што сада ради Еди Рама. Ваља знати да ниједан покрет који је заиста муслимански покрет, монотеистички покрет, у овом тренутку не може да добије паре од оних који их штампају“, истакао је Јусуфспахић.
Хипи ислам
Теолог Небојша Лазић рекао је за Танјуг да бекташије конзумирају алкохол, жене им се не покривају па неки покрет зову и хипи-исламом. Али, како је рекао, он има историјско утемељење, настао је крајем 12. и почетком 13. века као мистични аскетски покрет на северу Ирана.
„Одатле су се преселили у Анадолију. Тек 1501. године основали своје основне теолошке догмате. Њихова религија је микс балканских веровања и зато су касније постали заштитници и духовници јањичарског покрета“, рекао је он.
Додао је да су они своје упориште нашли у земљама који нису биле под директном османском влашћу. Зато што их је касније забранио и Кемал Ататурк, њихов центар постала је управо Албанија, као и југ наше јужне покрајине, односно Косово и Метохија, те запад Северне Македоније, али и одређени делови Грчке.
„Они уопште нису малобројни, иако ће се њихова микро-држава, како је најавио Еди Рама, налазити на само 27 хектара, што је три пута мање него Ватикан, али је њихов значај био велики за лобирање унутар исламског света, унутар Сједињених Америчких Држава, где су лобирали и за независност Косова“, истакао је Лазић.
Политички потенцијал
Указао је да је тај њихов потенцијал Еди Рама покушао политички да искористи. Али, такође, и да направи, исламски Ватикан, где ће људи да долазе да виде нешто мистично, нешто ново, што исламски свет не поседује у својим елементима.
„И изјава Едија Раме, када је цитирао Баба Мондија, који је, може се рећи, њихов покровитељ, каже да ће то бити ислам који је прихватљив новом времену, свим људима, зато што каже да они немају закон, сем закона љубави. Алкохол је дозвољен, клањање није обавезно, жене могу да се облаче по свом нахођењу. Они као такви представљају спону између западног и исламског света“, рекао је Лазић.
Додао је да тога данас има и у хришћанству и у другим облицима савремене религије, где се покушава додворити савременом човеку и где закон Божји не представља императив, него закон људи.
