Prašnjave oluje, koje iz Sahare prenose prašinu u evropske gradove češće su nego što mislite. Evo šta treba da znate o njima i kako da se zaštitite.
Akropolj je ove nedelje izgledao kao da je na Marsu, a ne u srcu grčke prestolnice Atine.
Jer, crvenkasto-narandžata prašina iz Sahare prešla je hiljade milja do jugoistočne Evrope i obojila antičko svetilište.
Oluje koje nose prašinu iz Sahare u evropske gradove su, međutim, uobičajene i dešavaju se godinama.
Evo šta treba da znate o ovom prirodnom fenomenu: kako nastaju oluje, kako se kreću i da li predstavljaju rizik.
Kako nastaje prašnjava oluja u Sahari?
Prašnjave oluje nastaju kada jaki vetrovi duvaju u suvim uslovima kroz pustinju Saharu, koja se proteže širom severne Afrike.
Pustinjski pesak se sastoji od mnogo različitih čestica, kaže Karlos Perez Garsija Pando, stručnjak za pesak i prašinu u Superkompjuterskom centru u Barseloni.
Neke čestice su velike i teške. Ovo su prve čestice koje pokupe jaki vetrovi, ali one nisu te koje će vetrovi na kraju odneti preko Sredozemnog mora do Evrope.
Umesto toga, kada ove veće čestice neizbežno padnu na zemlju, prilikom udara se razbiju druge grudvice peska, koje se onda rasprše u ultra-male čestice prašine, rekao je Garsija Pando.
Ove manje čestice su te koje na kraju vetrovi nose na velike udaljenosti, baš zato što su tako male i lagane.
Da bi se ove oluje pojavile, vremenski uslovi moraju biti suvi, jer se u suprotnom čestice skupljaju i postaju preteške da bi letjele na velike udaljenosti.
Prašnjave oluje će se najverovatnije pojaviti u oblastima gde ima malo vegetacije, koja može da utiče na vetar i uspori oluju.
Zašto ove oluje donose prašinu u Evropu?
Peščane oluje se redovno dešavaju u pustinji Sahari.
Ali da bi vetrovi odneli prašinu hiljadama kilometara severno, ove oluje moraju da budu u interakciji sa vremenskim sistemom koji će stvoriti jake vetrove neophodne da je prenesu na velike udaljenosti.
U većini slučajeva, to su polja niskog pritiska u kojima se stvaraju uslovi za prenošenje saharske prašine preko Sredozemnog mora u Evropu.
Ona su energična, rekao je Garsija Pando, i uzrokuju jake vetrove u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Obično se javljaju u proleće.
Polja visokog pritiska takođe mogu izazvati ove događaje, ali to je manje verovatno.
Čestice prašine koje na kraju odlete u Evropu mogu tako dugo da ostanu u vazduhu jer su mnogo manje od zrna peska, koja mnogo brže padaju iz vazduha na zemlju.
„Ono što stiže u Evropu je prašnjava, ali ne i pješčana oluja“, Stjuart Evans, stručnjak za prašinu sa Univerziteta Bafalo u Njujorku.
Da li su prašnjave oluje problematične?
„Ovo se dešavalo više puta kroz istoriju, prašina je stara skoro koliko i Zemlja“, rekaao je Garsija Pando.
„Nije to ništa novo”, dodaje on.
Objašnjava da analiza ovih događaja prašnjavih oluja nije izazivanje straha. Umesto toga, rekao je, radi se o razumevanju fenomena i onoga što on predstavlja za društvo i klimu.
Prašina, tvrdi, nije uvijek loša stvar: na primer, ona služi kao vrsta hranljive materije za šume i okeane, hraneći ih gvožđem i fosforom.
No, količina prašine na Zemlji se povećala od predindustrijskih vremena, rekao je Garsija Pando.
To je u velikoj meri posledica ljudske obrade zemlje, ali i promene klime.
Ostanite bezbedni u prašnjavoj oluji
Ako se nađete u prašnjavoj oluji u Evropi, Garsija Pando kaže da bi trebalo da se pridržavate istih saveta stručnjaka kao u danima kada je kvalitet vazduha posebno loš.
A to znaju građani Tuzle, Beograda, Sarajeva…
Prašina predstavlja opasnost za disajne organe, zato nosite masku i uzdržite se od sportskih aktivnosti na otvorenom. Ovo posebno važi za ljude sa respiratornim oboljenjima.
