Jedan je od najvećih pravoslavnih svetitelja u XX veku. Izbegavši kao ruski plemić pred revolucionarnim terorom 1917, u srpskoj prestonici je završio Pravoslavno-bogoslovski fakultet i izdržavao se radeći kao kolporter. Zamonašen je 1926. u Miljkovom manastiru, na Moravi, a za episkopa rukopoložen 1934. u Beogradu. „Ako hoćete da vidite živog svetitelja, onda otidite u Bitolj, kod oca Jovana”, govorio je o njemu Nikolaj Velimirović, tada episkop ohridski.
Čuda sv. Jovana Šangajskog
Jednom je, tokom Svetle nedelje, Sveti Jovan Šangajski došao u jevrejsku bolnicu da poseti pravoslavne pacijente tamo. Prolazeći kroz jedno odeljenje, zaustavio se pored paravana koji je zaklanjao krevet na kome je umirala starija jevrejka. Njeni članovi porodice čekali su njenu skoru smrt.
Svetitelj je podigao krst, zakrstio paravan i glasno rekao: „Hristos voskrese!“, pri čemu je umiruća žena došla k svesti i zatražila vodu. Prišao medicinskoj sestri i rekao: „Pacijent želi da pije.“
Pacijentkinja se totalno oporavila
Medicinsko osoblje je bilo zapanjeno promenom koja se desila kod osobe koja je samo nekoliko trenutaka ranije umirala. Uskoro se žena oporavila i bila otpuštena iz bolnice. Takvi slučajevi su bili brojni.
Desilo se da je sveti Jovan hitno pozvan da pričesti umirućeg čoveka u bolnici. Uzimajući Svete Darove, Svetitelj se uputio tamo sa drugim sveštenikom. Kada su stigli, videli su mladića, starog oko 20 godina, koji je svirao na harmonici i koji se već bio oporavio i ubrzo trebalo da napusti bolnicu.
