Прашњаве олује, које из Сахаре преносе прашину у европске градове чешц́е су него што мислите. Ево шта треба да знате о њима и како да се заштитите.
Акропољ је ове недеље изгледао као да је на Марсу, а не у срцу грчке престолнице Атине.
Јер, црвенкасто-наранџата прашина из Сахаре прешла је хиљаде миља до југоисточне Европе и обојила античко светилиште.
Олује које носе прашину из Сахаре у европске градове су, међутим, уобичајене и дешавају се годинама.
Ево шта треба да знате о овом природном феномену: како настају олује, како се крећу и да ли представљају ризик.
Како настаје прашњава олуја у Сахари?
Прашњаве олује настају када јаки ветрови дувају у сувим условима кроз пустињу Сахару, која се протеже широм северне Африке.
Пустињски песак се састоји од много различитих честица, каже Карлос Перез Гарсија Пандо, стручњак за песак и прашину у Суперкомпјутерском центру у Барселони.
Неке честице су велике и тешке. Ово су прве честице које покупе јаки ветрови, али оне нису те које ће ветрови на крају однети преко Средоземног мора до Европе.
Уместо тога, када ове веће честице неизбежно падну на земљу, приликом удара се разбију друге грудвице песка, које се онда распрше у ултра-мале честице прашине, рекао је Гарсија Пандо.
Ове мање честице су те које на крају ветрови носе на велике удаљености, баш зато што су тако мале и лагане.
Да би се ове олује појавиле, временски услови морају бити суви, јер се у супротном честице скупљају и постају претешке да би летјеле на велике удаљености.
Прашњаве олује ће се највероватније појавити у областима где има мало вегетације, која може да утиче на ветар и успори олују.
Зашто ове олује доносе прашину у Европу?
Пешчане олује се редовно дешавају у пустињи Сахари.
Али да би ветрови однели прашину хиљадама километара северно, ове олује морају да буду у интеракцији са временским системом који ће створити јаке ветрове неопходне да је пренесу на велике удаљености.
У већини случајева, то су поља ниског притиска у којима се стварају услови за преношење сахарске прашине преко Средоземног мора у Европу.
Она су енергична, рекао је Гарсија Пандо, и узрокују јаке ветрове у смеру супротном од казаљке на сату. Обично се јављају у пролеће.
Поља високог притиска такође могу изазвати ове догађаје, али то је мање вероватно.
Честице прашине које на крају одлете у Европу могу тако дуго да остану у ваздуху јер су много мање од зрна песка, која много брже падају из ваздуха на земљу.
„Оно што стиже у Европу је прашњава, али не и пјешчана олуја“, Стјуарт Еванс, стручњак за прашину са Универзитета Бафало у Њујорку.
Да ли су прашњаве олује проблематичне?
„Ово се дешавало више пута кроз историју, прашина је стара скоро колико и Земља“, рекаао је Гарсија Пандо.
„Није то ништа ново”, додаје он.
Објашњава да анализа ових догађаја прашњавих олуја није изазивање страха. Уместо тога, рекао је, ради се о разумевању феномена и онога што он представља за друштво и климу.
Прашина, тврди, није увијек лоша ствар: на пример, она служи као врста хранљиве материје за шуме и океане, хранећи их гвожђем и фосфором.
Но, количина прашине на Земљи се повећала од прединдустријских времена, рекао је Гарсија Пандо.
То је у великој мери последица људске обраде земље, али и промене климе.
Останите безбедни у прашњавој олуји
Ако се нађете у прашњавој олуји у Европи, Гарсија Пандо каже да би требало да се придржавате истих савета стручњака као у данима када је квалитет ваздуха посебно лош.
А то знају грађани Тузле, Београда, Сарајева…
Прашина представља опасност за дисајне органе, зато носите маску и уздржите се од спортских активности на отвореном. Ово посебно важи за људе са респираторним обољењима.
