Један је од највећих православних светитеља у XX веку. Избегавши као руски племић пред револуционарним терором 1917, у српској престоници је завршио Православно-богословски факултет и издржавао се радећи као колпортер. Замонашен је 1926. у Миљковом манастиру, на Морави, а за епископа рукоположен 1934. у Београду. „Ако хоћете да видите живог светитеља, онда отидите у Битољ, код оца Јована”, говорио је о њему Николај Велимировић, тада епископ охридски.
Чуда св. Јована Шангајског
Једном je, током Светле недеље, Свети Јован Шангајски дошао у јеврејску болницу да посети православне пацијенте тамо. Пролазећи кроз једно одељење, зауставио се поред паравана који је заклањао кревет на коме је умирала старија јеврејка. Њени чланови породице чекали су њену скору смрт.
Светитељ је подигао крст, закрстио параван и гласно рекао: „Христос воскресе!“, при чему је умирућа жена дошла к свести и затражила воду. Пришао медицинској сестри и рекао: „Пацијент жели да пије.“
Пацијенткиња се тотално опоравила
Медицинско особље је било запањено променом која се десила код особе која је само неколико тренутака раније умирала. Ускоро се жена опоравила и била отпуштена из болнице. Такви случајеви су били бројни.
Десило се да је свети Јован хитно позван да причести умирућег човека у болници. Узимајући Свете Дарове, Светитељ се упутио тамо са другим свештеником. Када су стигли, видели су младића, старог око 20 година, који је свирао на хармоници и који се већ био опоравио и убрзо требало да напусти болницу.
