Vlado Milošević je jedno od najznačajnijih imena jugoslovenske i srpske muzičke umetnosti. Ovaj kompozitor i etnomuzikolog rođen je 10. aprila 1901. godine u Banjaluci.
„Malo je to neuobičajeno za naše prilike: Muzej Bosanske Krajine u Banjaluci dobija brojna pisma od najčuvenijih svetskih univerziteta. Pišu ugledni profesori iz Oksforda, Kembridža, Njujorka, Los Anđelesa… Svi traže knjige ‘Bosanske narodne pesme’ Vlade Miloševića“, piše banjalučki „Glas“ 1. januara 1964. godine, u tekstu povodom penzionisanja poznatog jugoslovenskog i srpskog kompozitora, etnomuzikologa i muzičkog pedagoga Vlade Miloševića.
Milošević je rođen 10. aprila 1901. u Banjaluci, gde je i završio osnovnu školu i gimnaziju. Studije, prvo istorije i geografije, završio je u Beogradu, a potom i muzike, pedagoški smer, u Zagrebu. Predavao je na Učiteljskoj i Muzičkoj školi u Banjaluci i Nišu, radio je u Muzeju Bosanske krajine i dirigovao horom SPD „Jedinstvo“.
Kao kompozitor, Vlado Milošević je počeo s harmonizacijama i obradama za hor, prešao na solo pesme, napisao rukovet „Pesme sa Zmijanja“, što je horska sublimacija njegovog odnosa prema narodnoj pesmi i stvaralačkom pristupu folkloru, da bi posle Drugog svetskog rata komponovao više kamernih i orkestarskih dela, dajući kao krunu svom stvaralaštvu, u formalnom smislu, operu „Jazavac pred sudom“.
Kao melograf obišao je gotovo svako selo Bosanske krajine i zabeležio sve vrste narodnog pevanja. Većinu zapisa je transkribovao i objavio u četiri knjige, kojima je kasnije pridodao knjigu o sevdalinci, dve zbirke pesama iz NOB-a i knjigu „Ravna pesma“.
„Iako introvertan, bio je veseo i duhovit čovek, britkih zapažanja, inspirativan sagovornik, odličan poznavalac mentaliteta našeg naroda. Podjednako su ga poštovali svi ljudi dobre volje. Svojim životom, radom i delima muzički bard Vlado Milošević obogatio je srpsku i sveukupnu jugoslovensku muzičku kulturu“, prisetio se Milorad Kenjalović velikog muzičkog barda, u tekstu za „Puteve“.
Za izuzetne doprinose u svim oblastima svog rada, Vlado Milošević je dobio više državnih nagrada, a bio je i član Akademije nauka i umetnosti BiH. Na širem prostoru nekadašnje Bosanske krajine, Milošević je svojim delovanjem obeležio dvadeseti vek.
Umro je 6. februara 1990. godine u Banjaluci, a sahranjen je na pravoslavnom groblju Sveti Pantelija u Boriku. U čast ovog velikog pregaoca na kulturnom i muzičkom polju, nekadašnjeg direktora i profesora Muzičke škole u Banjaluci, ova škola 23. februara 1990. godine menja ime i od tada nosi ime Vlade Miloševića.
Poslednje godine života Vlado Milošević proveo je u jednoj od vila u današnjoj Ulici kralja Petra Prvog Karađorđevića, u kojoj je bila njegova spomen-soba. Danas je u toj kući smeštena Zadužbina „Petar Kočić Banjaluka – Beograd“.
