Владо Милошевић је једно од најзначајнијих имена југословенске и српске музичке уметности. Овај композитор и етномузиколог рођен је 10. априла 1901. године у Бањалуци.
„Мало је то неуобичајено за наше прилике: Музеј Босанске Крајине у Бањалуци добија бројна писма од најчувенијих светских универзитета. Пишу угледни професори из Оксфорда, Кембриџа, Њујорка, Лос Анђелеса… Сви траже књиге ‘Босанске народне песме’ Владе Милошевића“, пише бањалучки „Глас“ 1. јануара 1964. године, у тексту поводом пензионисања познатог југословенског и српског композитора, етномузиколога и музичког педагога Владе Милошевића.
Милошевић је рођен 10. априла 1901. у Бањалуци, где је и завршио основну школу и гимназију. Студије, прво историје и географије, завршио је у Београду, а потом и музике, педагошки смер, у Загребу. Предавао је на Учитељској и Музичкој школи у Бањалуци и Нишу, радио је у Музеју Босанске крајине и дириговао хором СПД „Јединство“.
Као композитор, Владо Милошевић је почео с хармонизацијама и обрадама за хор, прешао на соло песме, написао руковет „Песме са Змијања“, што је хорска сублимација његовог односа према народној песми и стваралачком приступу фолклору, да би после Другог светског рата компоновао више камерних и оркестарских дела, дајући као круну свом стваралаштву, у формалном смислу, оперу „Јазавац пред судом“.
Као мелограф обишао је готово свако село Босанске крајине и забележио све врсте народног певања. Већину записа је транскрибовао и објавио у четири књиге, којима је касније придодао књигу о севдалинци, две збирке песама из НОБ-а и књигу „Равна песма“.
„Иако интровертан, био је весео и духовит човек, бритких запажања, инспиративан саговорник, одличан познавалац менталитета нашег народа. Подједнако су га поштовали сви људи добре воље. Својим животом, радом и делима музички бард Владо Милошевић обогатио је српску и свеукупну југословенску музичку културу“, присетио се Милорад Кењаловић великог музичког барда, у тексту за „Путеве“.
За изузетне доприносе у свим областима свог рада, Владо Милошевић је добио више државних награда, а био је и члан Академије наука и уметности БиХ. На ширем простору некадашње Босанске крајине, Милошевић је својим деловањем обележио двадесети век.
Умро је 6. фебруара 1990. године у Бањалуци, а сахрањен је на православном гробљу Свети Пантелија у Борику. У част овог великог прегаоца на културном и музичком пољу, некадашњег директора и професора Музичке школе у Бањалуци, ова школа 23. фебруара 1990. године мења име и од тада носи име Владе Милошевића.
Последње године живота Владо Милошевић провео је у једној од вила у данашњој Улици краља Петра Првог Карађорђевића, у којој је била његова спомен-соба. Данас је у тој кући смештена Задужбина „Петар Кочић Бањалука – Београд“.
