Muzički događaji u Srbiji, koji su održani ove jeseni, pružaju mogućnost za zanimljivu analizu: mada je finansijska podrška države sve skromnija i nesigurnija, organizovan je znatan broj festivala umetničke muzike. Koliko se ta situacija odrazila na njihovu sadržinu i koliko su snalaženje, znanje i sposobnost njihovih urednika i organizatora bili presudni za njihov koncept i domet?
Krajem septembra započela je Međunarodna tribina kompozitora i sa trinaest koncerata na kojima je izvedeno preko sedamdeset kompozicija zašla u prvu nedelju oktobra – zahvaljujući podršci SOKOJ-a i veoma kompleksnoj organizaciji koja je obuhvatala uspostavljanje partnerske saradnje sa Muzičkom produkcijom RTS-a, sa raznim koncertnim prostorima u Beogradu i nastojanja u formiranju i negovanju jedne znatne i značajne grupe naših umetnika koji svoje angažovanje u interpretaciji srpske muzike smatraju svojom obavezom. Ovaaj izuzetni projekat već niz decenija doprinosi u ogromnoj meri afirmaciji srpskog muzičkog stvaralaštva i njegovom kontaktu sa svetskim stremljenjima. Sklad između novih kompozicija za razne soliste i ansambli i već klasičnih vrednosti našeg stvaralaštva, usaglašenost odabrane muzike i prostora u kome se izvodi, angažovanje naših istaknutih umetnika koji obezbeđuju visoke interpretativne domete – sve te odlike doprinele su da i ovogodišnji program tribine bude uzor i kao koncept i kao sadržina. Uprkos nekim navodima da je namenjen uskom krugu publike i da nema širi domet, privukao je veliki broj posetilaca.
Nedelju dana posle tribine započeo je Bemus. Za sve poklonike muzike koji se sećaju davnih godina kada je Beograd za vreme tog festivala bio svetski muzički podijum u pravom smislu te reči, kada je tridesetak koncerata u toku dve nedelje predstavljalo svojevrstan izazov za publiku, kada su izvođena značajna i zahtevna nova dela srpskih autora – prva najava ovogodišnjeg festivala sa pet koncerata, oslonjenih uglavnom na domaće snage, izazvala je revolt i među profesionalnim muzičarima i među ljubiteljima muzike. Organizatori su osetili taj bunt i pokušali da ga ublaže sa još dodatih pet koncerata. To je još jasnije pokazalo da festival nema čvrst koncept, da predstavlja zbir koncerata koji bi mogli da se dogode tokom bilo koje koncertne sezone. Pa ipak, za široku publiku bio je privlačan resital Maksima Vengerova, a za profesionalne sladokusce kompletan Ravelov klavirski opus u izvođenju Aleksandra Madžara, koga odranije znamo kao vrsnog interpretatora suptilnih nijansi u delima ovog autora.
Gotovo paralelno sa Bemusom, u Novom Sadu je održan Nomus, gde su od osam koncerata tri pripala našim orkestrima (Vojvođanska filharmonija sa Aleksandrom Markovićem, Beogradska filharmonija sa Karlom Pontijem i Simfonijski orkestar RTS-a sa Srboljubom Dinićem) – neki sa istim, a neki sa programima sličnim Bemusu. I ovde su bili prisutni i potencirani raznovrsnost i raznolikost, bez neke čvrste okosnice, mada su susreti sa Kemalom Gekićem i prodori u neke granične žanrove i rekonstrukcije uvek zanimljivi publici.
Na istom principu rađen je i niški festival. Upoređujući program Nimusa sa prethodna dva uočava se da su organizatori imali sopstvene puteve angažovanja umetnika, pa i formiranja programa, u kome je na pojedinim koncertima uspostavljana saradnja između domaćih i stranih umetnika, kao i između umetnika iz raznih sredina. Možda bi to mogla biti jedna diskretna i skrivena nit ovog festivala.
Jedinstven primer su Somborske muzičke svečanosti, koje je pre 65 godina osmislio naš istaknuti pijanista Dušan Trbojević. Posle godina stasanja, pa previranja i posrtanja, festival je prihvatila jedna grupa istaknutih umetnika sa pijanistom Mihajlom Zurkovićem na čelu, koja program priprema pažljivo, uvek sa jednom okosnicom, a ipak privlačan za široki auditorijum. „Ovogodišnji koncept festivala više je od umetničkog događaja, koncept koji teži afirmaciji, promenama, razumevanju i prihvatanju ženskog muzičkog izraza u širem društvenom kontekstu. Kompozitorke, interpretatorke, muze, kćerke, mame i bake su heroine SOMUS-a 2025”, piše u njegovoj najavi. I zaista, nije to bio uobičajen pogled na žensko pismo, već jedan sofisticiran pristup i fino promišljanje sadržine. Oslanjajući se na svoje lične kontakte, organizatori su uspeli da animiraju i zainteresuje umetnike evropskog ranga, a uvidom u sopstvene snage da prezentuju i mlade perspektivne izvođače. U pet dana SOMUS je imao osam koncerata sa programskim naslovima, koji su podsticali maštu i znatiželju publike, a imena umetnika garantovala su visoke izvođačke domete.
Vrlo diskretno, ovim festivalima se pridružuje i Zamak umetničke muzike. To je mlad festival, vezan za Vrnjačku Banju i njen lep koncertni prostor u Zamku kulture i u Trsteniku. Ovo je bila peta godina ZUM-a, koji se zalaže za „afirmaciju klasične kamerne muzike, edukaciju mladih i unapređenje muzičkog života i razvoja publike u Srbiji”. U tri dana održano je pet koncerata od kojih je prvi imao pravi klasični kamerni karakter – Gudački kvartet Hajdna i Klarinetski kvintet Mocarta. Efektnu klarinetsku deonicu tumačio je Darko Perčević, koji je osmislio festival i nosi najveći deo organizacije.
Podsticanje napora u demetropolizaciji muzike je jedan značajan potez Ministarstva kulture na planu umetničke muzike. Iz izveštaja o rezultatima ovogodišnjeg konkursa vidi se da su uz ove oktobarske, finansijski podržani i muzički festivali u Leskovcu, Kragujevcu, Zaječaru, Negotinu, Valjevu, Bečeju, Knjaževcu, Vranju, Ćupriji, Aranđelovcu, Rumi, Sremskim Karlovcima… Odluke su objavljene sredinom ove godine; svi ozbiljni organizatori znaju da program treba definisati mnogo ranije, a da istaknute umetnike treba angažovati nekoliko sezona unapred; dovođenje velikih ansambala iz sveta nije moguće bez znatne podrške države; eventualni sponzori trebalo bi da imaju olakšice, povlastice i privilegije u nekim domenima svog poslovanja. Reč je, dakle, o jednom kompleksnom sistemu koji bi trebalo uspostaviti da bi se došlo do vrhunskih dometa. Za sada, sve zavisi od umeća, umešnosti, spretnosti, komunikativnosti i ličnih kontakata pojedinih urednika, organizatora i njihovih timova.
