“Krst je ta Tajna koja je sazdala Crkvu. Ali je Krst, u isto vreme, braćo moja i sestre, sud. Sada je sud ovome svetu (Jn. 12, 31), veli Gospod. Kada se Sin Božiji uzdigne na krst, kada Ga uzdignu na krst, onda je to bio već sud onima koji Mu hoće verovati za Život Večni, a onima koji neće, za sud i osudu.
Ali Božiji sud nije uvek osuda, nego rasuđivanje. Zato što je Bog milostiv, čovekoljubiv i došao je da spase nas grešne. Pre toga, kažu Svetitelji, a i Jevanđelje svedoči, da je Hristos dobrovoljno Sebe prineo na žrtvu u Sionskoj gornjici (to je gornja soba) kada je na Tajnoj Večeri prelomio Telo Svoje i izlio Krv Svoju za život večni svega sveta.
To je Sveta Liturgija, Sveta Evharistija: Evo vam zaveštavam Carstvo koje je Meni Otac od večnosti zaveštao, da sedite sa Mnom u Carstvu, za Trpezom Oca Moga, i da jedete i pijete Hranu i Piće Života Večnoga. I to je rezultat Krsta, jer sa Krsta je istekla krv i voda, kada su proboli rebro Gospodnje.
Rebro je ono mesto odakle je Bog uzeo Evu, a Eva je prva poslušala đavola, pa navela Adama. Onda je Gospod iscelio tim probadanjem, dopuštanjem probadanja rebra Svoga, i Evu i Adama. I isteče iz rebra krv i voda. Voda je Krštenje, Krv je Sveta Liturgija, Sveta Evharistija – opet plodovi Krsta. Plod Krsta je i silazak Hrista u Ad, jer je razorio pakao i nijedan više nema u grobu. I nema pakla otkako je Hristos razorio pakao, ali ima paklenih stanja. Ima, nažalost, večnih muka u onima koji to sami sebi pripreme i prirede. A ima još raja i ovde na zemlji, a pogotovo u večnosti, onima koji dušu svoju i telo svoje pripreme za Raj. Tako je Krst – i spasenje i sud!“
Beseda na ustoličenju
„Naša je pravda Bog. Naš put je Put Bogočoveka. Zato su naši grobovi izvori Vaskresenja, kao što je to i Golgotski Grob. Sećam se jednog nesrećnika srpskog, nažalost intelektualca, koji je govorio, kao komunista, deci: „Pustite onog mrtvaca iz Galileje, prošlo je Njegovo. Nema On danas sledbenika“. A taj „Mrtvac iz Galileje“ je vaskrsao, i vaskrsao veliku i moćnu Pravoslavnu Rusiju, Srbiju, očuvao Grčku, očuvao dušu i savest čovečanstva. Zato je teško boriti se protiv grobova, jer iz njih Vaskresenje dolazi. A ovo je povezano u ovome časnome krstu. Zato krst nije za Srbe nikakva ideologija, niti ideološki znak, nego znak identiteta, bića, horizontalnog u zemaljskom carstvu i vertikalnog u Nebeskom, a povezanih u jedno“.
„Krst spaja zemaljsko sa Nebeskim. To je naš program, to je naše biće, identitet Pravoslavlja. Ne da se odričemo zemlje samo za Nebo, nećemo stići na Nebo ako se otkačimo od zemlje, jer nas je Bog na zemlju poslao, sa zemljom povezao. Od zemlje smo postali — da zemlju onebesimo. Ali nećemo, isto tako, kao što su govorili bezbožnici raznih vrsta, ako odbacimo Nebo, samo da se za zemlju vežemo. Nećemo ništa time postići, pretvorićemo se u crva, i biće ono „zemlja si, u zemlju se vraćaš“ (Post.3,19), i zemlja ćeš ostati.
Kao što je govorio veliki prorok Zapada, ali i prorok nesreće zapadne: „zemlja sam i samo zemlja“. Zapad je zauzet i opkoljen zemljom. Zato ne misli na Nebo. Zato nam je danas neprijatelj. Boga nema u njima, nema Carstva Nebeskoga. Svi su se situirali i skoncentrisali se na ovozemna civilizacijska dostignuća, koja su dobra, ali koja su trice i kučine naspram Hrista i Carstva Božijega“.
Krst spaja zemaljsko i Nebesko Carstvo
„Krst spaja zemaljsko i Nebesko Carstvo. I to je najveće, najdostojanstvenije, ali, braćo moja i deco, i najteže za čoveka i za narod. Najteže je biti istinski čovek u znaku krsta, spojiti i spajati smrt i Vaskrsenje, zemlju i Nebo, ovaj i onaj život, vreme i večnost. Zemlju onebesiti, jer se Nebo ozemljilo kad je Bog postao čovek u liku Bogočoveka Hrista“.
„Ne da smo narod bez mane i greha, imamo mnogo zala u nama i oko nas. U ovome našem borenju za opstanak, mnogi od nas nismo čista obraza. Treba to iskreno da kažemo, radi Boga, radi duše. „Bolje ti je“, kako kaže Kosovski zavet „izgubiti glavu, nego svoju ogrešiti dušu“. Ali, Bogu hvala, imamo pokajanje, i ovaj narod je pokajanjem sebe popravljao. Zato, tražimo oproštaj od zala koja smo kao Srbi počinili.
Ali, borimo se protiv zala koja nam se čine“.
