Vladeta Jerotić bio je čuveni psihijatar, filozof, književnik, član SANU i profesor na Pravnom i Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu.
Njegove mudre reči se i danas citiraju: „Strah leči vera, sebičnost ljubav, a žalost nada.“ U svojoj knjizi „Čovek i njegov identitet“, Jerotić je naveo šest ključnih osobina koje poseduje zrela ličnost.
Sposobnost da volite nekog drugog, a ne samo sebe samog
Narcisoidne ličnosti, kada su uopšte u stanju da nekoga vole, to čine tako što u partneru vole sebe samog — bilo sebe iz sadašnjosti, prošlosti ili sebe kakvog bi želeli da postanu u budućnosti.
Jasno je da takva partnerska ljubav nije u stanju da se bilo čega odriče, što znači da ne može da podnese žrtvu — princip na kome se zasniva sam život i bez koga se ne može zamisliti ne samo skladna porodica, već ni skladno društvo.
Sposobnost kontrolisanja sopstvenih nagona i impulsa
Upravljanje svojim agresivnim i seksualnim energijama, koje su nam biološki date u vidu urođenih nagona, počinje vrlo rano. Koliko pravilno te nagone kontrolišu prvo roditelji, a kasnije i društvo, u mnogome zavisi budući razvoj ličnosti.
Sposobnost podnošenja neprijatnosti, bola i patnje
Princip apsolutnog zadovoljstva, kome prema Frojdu teži malo dete, a koji je on s pravom suprotstavio principu realnosti, neprekidno vreba svakog od nas. Zato mora stalno biti pod našom svesnom kontrolom, kako ne bismo dozvolili da drugi umesto nas podnose bol i patnju (kao sinonime života).
Izbegavanje svakog bola, i fizičkog i duševnog, karakteristika je našeg doba koje pokazuje sve odlike infantilnog regresiranja.
Posedovanje zrele, a ne infantilne savesti
Zrela savest se pokazuje u toleranciji, ali i kontroli svojih nagonskih želja, kao i u budnosti prema zahtevima svog moralnog bića. Nezrela savest, nasuprot tome, zasnovana na pretnjama, strahu i osećanju krivice, ponaša se prema sebi ili okolini sadistički ili mazohistički.
Umerena agresivnost bez reakcije besa ili mržnje, ali i bez preterane bojažljivosti
Ako su nam agresivnost i seksualnost date kao sirov materijal koji čeka svoju plemenitiju obradu, onda je prirodno da na njih moramo računati. Detinjasto je zatvarati oči pred ovim moćnim silama.
Potisnuta agresivnost, koja nije našla oduška u trenutku kada je to bilo neophodno, i u meri koja odgovara situaciji i našim obavezama kao etičkim bićima, ostaje neiskorišćena, divalja snaga koja se kad-tad mora isprazniti — najčešće u neadekvatnoj situaciji i sa pojačanim intenzitetom.
Sposobnost da budemo nezavisni
Ovakvu sposobnost poseduje samo ona ličnost koja je već uspešno u sebi razvila sve prethodno navedene sposobnosti. Ona je cilj i kruna individuacije i jedina stvarna zaloga, ali i uslov slobode. Samo nezavisna, dakle slobodna ličnost, zna za tajnu zrelog ponašanja u kome se daje „Bogu Božije, a caru carevo“.
Zrelo društvo zahteva zrele pojedince
Svako od nas mora najpre da odgovori na pitanje koliko je sam na sebi postigao i šta je do sada učinio sa svojim urođenim i zadobijenim talentima. Tek tada možemo da se okrenemo društvu i da s pravom od njega očekujemo podstreke za rad. Nema zrelog društva bez zrelih individua. A njih ne stvara samo društvo već i samovaspitanje. Naime, nema druge odgovornosti, kao što reče jedan naš filozof, od samoodgovornosti.
