Kada se pretražuje internet na temu ko je prvi zamislio internet osim brojnih upućenih i dobronamernih stručnjaka širom sveta koji kažu da je to bio Nikola Tesla, pojavljuju se i egzotične a netačne tvrdnje o nekim drugim ljudima.
Da odmah na početku razjasnimo bitne činjenice: Tesla jeste otac bežičnog prenosa, ali nije otac interneta. Kao očevi interneta vode se Vinton Serf i Robert Kan, jer su u maju 1974. godine napisali skup komunikacionih protokola za povezivanje mrežnih uređaja na internet, čije se novije verzije i danas koriste. U decembru 1990. Tim Berners-Li je definisao osnovne koncepte za mrežu širom sveta (WWW), HTML, HTTP i URL, a napisao je i softver za prvi veb-pregledač, uređivač veb-strana i veb-server. Inače, internet je mnogo širi pojam od veba, koji je njegov najpopularniji deo.
Tesla je onaj koji je (samo) prvi zamislio i predvideo internet, ali i započeo rad na njegovom stvaranju, kroz svoje projekte i patente.
O svemu tome i autorskom projektu „Tesla prvi zamislio internet“ govori se u trećem delu ovog teksta.
Ko je prvi zamislio internet, po relevantnim stranim izvorima
Radio 4, jedan od Bi-Bi-Sijevih radijskih programa, na svom veb-sajtu ima tekst pod nazivom „Pet predviđanja Nikole Tesle koja su se ostvarila“.
U njemu se nabrajaju vaj-faj, mobilni telefoni, osnaživanje žena, dronovi i bežični prenos struje. Zanemarićemo to što izostavaljaju činjenjicu da je Tesla za neke od pomenutih stvari imao i patente, evo šta se kaže u delu o vaj-faju:
„Smelo je predvideo da će jednog dana biti moguće prenošenje telefonskih signala, dokumenata, muzike i videa širom sveta koristeći bežičnu tehnologiju. Iako to nije postigao tokom svog života, njegova predviđanja su se ostvarila početkom 1990-ih godina sa izumom svetske mreže (world wide web).“
Na veb-sajtu TV kanala Hystory postoji članak „Ko je izmislio internet“. U drugom pasusu teksta, ne samo da se pominje Tesla kao prvi u nizu, već se vremenski lociraju i ostala dvojica koje neki drugi autori pominju kao prve koji su zamislili internet:
„Dugo pre nego što je postojala tehnologija za stvarnu izgradnju interneta, mnogi naučnici su već predviđali postojanje svetskih mreža informacija. Nikola Tesla se igrao idejom o „svetskom bežičnom sistemu“ ranih 1900-ih, a vizionari poput Pola Otleta i Vanevara Buša osmislili su mehanizovane, pretražive sisteme za skladištenje knjiga i medija 1930-ih i 1940-ih godina.“
Teslini patenti za bežično umreženi svet
Lako je Nikoli Tesli bilo da još 1900. zamisli kako bi izgledao potpuno bežično umreženi svet. Već tada je imao registrovane patente koji su deo toga omogućavali.
Među njima, izdvajaju se tri Teslina patenta bitna za samo postojanje interneta u današnjem smislu:
Patent „Način upravljanja i aparatura mehanizma za upravljanje pokretnim plovnim objektima ili vozilima“, iz godine, čuven po brodiću na daljinsko upravljanje, koji je Tesla prikazao na jezercetu u njujorškom Medison Skver Gardenu. Primenjen je za razvoj daljinskog upravljanja radio tehnologijama (posebno bitno za internet stvari), bežične komunikacije (poput vaj-vaj) i digitalne modulacije (bitne za blutut).
Patenti „Sistem signalizacije“ i „Metod signalizacije“, oba iz 1903. godine, sadrže osnovni element računarskog procesora svakog digitalnog uređaja – logičko kolo AND.
Veb-sajt američkog nekomercijalnog javnog TV servisa Pi-Bi-Es, donosi tekst „Osam stvari koje ne znate o Nikoli Tesli“.
U četvrtoj tački, pod zanimljivim nazivom „On je razvio ideju za tehnologiju pametnih telefona 1901.“, profesor na Univerzitetu Virdžinija dr Bernard Karlson, između ostalog kaže:
„U trci za razvoj transatlantskog radija, Tesla je svom finansijeru i poslovnom partneru Džej Pi Morganu opisao novi način trenutne komunikacije koji je uključivao prikupljanje berzanskih kotacija i telegramskih poruka, njihovo preusmeravanje u njegovu laboratoriju, gde bi ih kodirao i dodelio im novu frekvenciju. Ta frekvencija bi se prenosila na uređaj koji bi stao u vašu ruku“, objasnio je.
Drugim rečima, Tesla je predvideo pametni telefon i bežični internet, rekao je Karlson, dodajući da ga je ta ideja, od svih njegovih zamisli, najviše fascinirala.“
Naravno, ima još mnogo sličnih primera. Namerno su izostavljeni profesori našeg porekla, i sa domaćih i sa stranih univerziteta, da ne ispalo da se pozivamo na stavove pristrasnih stručnjaka. Ali, da vidimo šta kažu oni koji drugačije misle.
Kako neki zaobilaze pominjanje i uvažavanje Tesle
U primerima koji slede postoje najmanje tri problema, koji se javljaju ili povezano ili pojedinačno, prilikom tvrdnji pojedinih autora o tome ko je prvi zamislio internet:
Njihove zamisli se nisu ticale bežičnog umrežavanja Sveta u tehničkom smislu, već raznih drugih ideja;
Njihove zamisli interneta su se desile nakon Teslinog „Svetskog sistema“ iz 1900. godine;
Nisu imali bilo kakve patente koji se bave bežičnom komunikacijom na daljinu.
Evo nekoliko takvih primera pogrešno „osumnjičenih“ za prvu zamisao o internetu (citati su sažeti, zbog preglednosti):
„Godine 1895, belgijski preduzetnik Pol Otlet prvi je zamislio univerzalnu biblioteku informacija kojoj bi se moglo pristupiti daljinski…“
„Godine 1945, Vanevar Buš je zamislio automatski uređaj koji bi mogao upravljati informacijama. U suštini, to je bila kompjuterizovana biblioteka. On je ovaj teoretski uređaj nazvao memeks…“
„Prvi pomen interneta desio se 1962. godine, kada je istraživač po imenu Džozef Karl Robnet Liklajder sa MIT-a diskutovao o svom konceptu Galaktičke mreže u nizu beleški…“
Prva dva primera zaista nemaju previše veze sa smislom postojanja interneta, to jest suviše su suženi na oblast bibliotekarstva. Poslednji primer čak i ima smisla, jer je Liklajder značajan stručnjak za razvoj interneta, ali ipak se njegov koncept desio 60 godina nakon Tesle.
Ni tada još uvek ne postoji reč „internet“, kao ni u Teslino doba. Zanimljivo je da je Liklajder govorio o „Galaktičkoj mreži“, koja će jednom i da se ostvari, ali da se podsetimo da je Tesla odavno govorio o komunikaciji s drugim planetama, što je nekima služilo za podsmeh.
Slična je situacija i sa pretragama tipa „ko je prvi realizovao bežični prenos“ i sličnim pronalascima, koje je Tesla prvi, ne samo patentirao, već i realizovao u praksi.
Pojavljuju se različita imena, koja ne zaslužuju epitet „prvi“ u tim oblastima. Deo toga je uobičajena pojava anglosaksonske ignorancije, koja ponekad dolazi i iz dobro upućenih krugova, te ne može da se proglasi za neznanje već za namernu pakost prema Nikoli Tesli.
O projektu „Tesla prvi zamislio internet“
Na prelasku iz 19. u 20. vek, Nikola Tesla je već uspeo da ostvari bežičnu komunikaciju na daljinu i da zamisli potpuno novi, bežično umreženi svet. Tu zamisao nazvao je svetski sistem, a evo kako je Tesla 1900. opisao njegove praktične multimedijalne mogućnosti upotrebe:
„Omogućava ne samo trenutni i precizni bežični prenos bilo koje vrste signala, poruka ili znakova, u sve delove sveta, već i međusobno povezivanje postojećih telegrafskih, telefonskih i drugih signalnih stanica… Jeftin prijemnik, ne veći od ručnog sata, omogući će mu da sluša bilo gde, na kopnu ili moru, govor koji se drži ili muziku koja se svira na nekom drugom mestu, koliko god daleko bilo“.
Teslina zamisao iz 1900. je bila da sve oblike tadašnjih elektronskih komunikacija poveže u jedan – Svetski sistem, a da korisnici sve to dobiju kroz bežičnu vezu, bez obzira na vrstu sadržaja i udaljenost.
Baš kao što to danas radi internet – povezivanje svih digitalnih komunikacija u jednu celinu! Upravo onako kako je naš genije to od početka sagledavao.
O bežično umreženom i multimedijalnom svetu zamišljenom već 1900. godine govori projekat „Tesla prvi zamislio internet“, čiji je autor slučajno i autor ovog teksta. U njemu se govori o 12 tačaka svetskog sistema i njihovom ostvarenju kroz 12 savremenih tehnologija.
Na adresi teslainternet.rs, u srpskoj i engleskoj verziji, nalazi se infografika od 16 slajdova, koja pokazuje vezu između Teslinih zamisli i današnjih tehnologija. Projekat je nastao u zanimljivom sadejstvu Lazara Boškovića, autora koncepta, teksta i dizajna, i generativne veštačke inteligencije koja je kreirala retro ilustracije u stilu 1900. godine.
Teslinih 12 zamisli odnosile su se na umreženi bežični prenos na daljinu teksta, podataka, informacija, zvuka, fotografija, crteža, dokumenata… nedostaje samo video (pokretne slike tada još uvek nisu postale ni film, u punom smislu).
U projektu „Tesla prvi zamislio internet“, Tesline zamisli su date uporedo sa 12 današnjih digitalnih pojmova: e-pošta, digitalni sertifikat, telefonija preko internet protokola, RSS, aplikacije za trenutne poruke, virtuelna privatna mreža, striming mediji, mrežni vremenski protokol, elektronska razmena podataka, sistem za globalno pozicioniranje, digitalno štampanje i protokol za prenos datoteka.
Definicije tih 12 engleskih pojmova mogu da se pronađu u knjizi i na veb-sajtu istog autora – Rečnik interneta i digitalne komunikacije.
