Владета Јеротић био је чувени психијатар, филозоф, књижевник, члан САНУ и професор на Правном и Православном богословском факултету.
Његове мудре речи се и данас цитирају: „Страх лечи вера, себичност љубав, а жалост нада.“ У својој књизи „Човек и његов идентитет“, Јеротић је навео шест кључних особина које поседује зрела личност.
Способност да волите неког другог, а не само себе самог
Нарцисоидне личности, када су уопште у стању да некога воле, то чине тако што у партнеру воле себе самог — било себе из садашњости, прошлости или себе каквог би желели да постану у будућности.
Јасно је да таква партнерска љубав није у стању да се било чега одриче, што значи да не може да поднесе жртву — принцип на коме се заснива сам живот и без кога се не може замислити не само складна породица, већ ни складно друштво.
Способност контролисања сопствених нагона и импулса
Управљање својим агресивним и сексуалним енергијама, које су нам биолошки дате у виду урођених нагона, почиње врло рано. Колико правилно те нагоне контролишу прво родитељи, а касније и друштво, у многоме зависи будући развој личности.
Способност подношења непријатности, бола и патње
Принцип апсолутног задовољства, коме према Фројду тежи мало дете, а који је он с правом супротставио принципу реалности, непрекидно вреба сваког од нас. Зато мора стално бити под нашом свесном контролом, како не бисмо дозволили да други уместо нас подносе бол и патњу (као синониме живота).
Избегавање сваког бола, и физичког и душевног, карактеристика је нашег доба које показује све одлике инфантилног регресирања.
Поседовање зреле, а не инфантилне савести
Зрела савест се показује у толеранцији, али и контроли својих нагонских жеља, као и у будности према захтевима свог моралног бића. Незрела савест, насупрот томе, заснована на претњама, страху и осећању кривице, понаша се према себи или околини садистички или мазохистички.
Умерена агресивност без реакције беса или мржње, али и без претеране бојажљивости
Ако су нам агресивност и сексуалност дате као сиров материјал који чека своју племенитију обраду, онда је природно да на њих морамо рачунати. Детињасто је затварати очи пред овим моћним силама.
Потиснута агресивност, која није нашла одушка у тренутку када је то било неопходно, и у мери која одговара ситуацији и нашим обавезама као етичким бићима, остаје неискоришћена, диваља снага која се кад-тад мора испразнити — најчешће у неадекватној ситуацији и са појачаним интензитетом.
Способност да будемо независни
Овакву способност поседује само она личност која је већ успешно у себи развила све претходно наведене способности. Она је циљ и круна индивидуaције и једина стварна залога, али и услов слободе. Само независна, дакле слободна личност, зна за тајну зрелог понашања у коме се даје „Богу Божије, а цару царево“.
Зрело друштво захтева зреле појединце
Свако од нас мора најпре да одговори на питање колико је сам на себи постигао и шта је до сада учинио са својим урођеним и задобијеним талентима. Тек тада можемо да се окренемо друштву и да с правом од њега очекујемо подстреке за рад. Нема зрелог друштва без зрелих индивидуа. А њих не ствара само друштво већ и самоваспитање. Наиме, нема друге одговорности, као што рече један наш филозоф, од самоодговорности.
