Ve­tar mo­že da ugro­zi zdra­vlje ži­vo­ti­nja

Par­če kar­to­na na ko­me le­ži po­ne­ki sklup­ča­ni pas, sta­ra će­bad na ula­zi­ma is­pred rad­nji ili zgra­da, po­ne­ka ku­ći­ca od da­ska… sve su če­šća po­ja­va na uli­ca­ma. Po­la­ko, ali si­gur­no su­gra­đa­ni po­či­nju da se osve­šću­ju da zi­ma i hlad­no vre­me ne sme­ta­ju sa­mo lju­di­ma.

Na uli­ci ži­vi mno­go njih ko­ji ni­su u mo­guć­no­sti da obu­ku jak­nu, obu­ju ci­pe­le i sta­ve ka­pu ka­ko bi se za­gre­ja­li. Ne­ma­ju ni to­ple kre­ve­te ko­ji će da ih gre­ju u to­ku zim­skih no­ći.

Zi­ma, za sa­da, još ni­je po­ka­za­la „zu­be”, ali hlad­ni­ji da­ni se tek oče­ku­ju.

– Na­pu­šte­ni psi i osta­le ži­vo­ti­nje s do­la­skom zi­me for­mi­ra­ju de­blje kr­zno. Stva­ra­ju ter­mo-sloj oko se­be. Pro­blem na­sta­je ako ne­ma­ju do­volj­no hra­ne da pre­ra­de u ener­gi­ju ko­ja će im da­va­ti to­plo­tu – is­ta­kao je Alek­san­dar Ga­vrić, iz or­ga­ni­za­ci­je „Ani­mal re­skju Sr­bi­ja”.

Deo ne­po­je­de­nog ruč­ka ume­sto da za­vr­ši u kan­ti mo­že da po­slu­ži ne­ko­me ko ne mo­že da ga „sku­va” pa je sa­vet da su­gra­đa­ni osta­ve hra­nu po­red kon­tej­ne­ra ili dru­gog me­sta ko­je je do­stup­no osta­vlje­nim ži­vo­ti­nja­ma.

– Mač­ke, ali i psi ku­pe hlad­no­ću sa ze­mlje, za­to mi kao or­ga­ni­za­ci­ja ra­di­mo na to­me da im stva­ra­mo sklo­ni­šta. Bi­lo da je to sa­mo kar­ton na be­to­nu is­pred lo­ka­la ili još bo­lje sun­đer, do­volj­no je da im ču­va to­plo­tu u to­ku no­ći. Oni aku­mu­li­ra­ju to­plo­tu pa ako ih pu­sti­mo pre­ko da­na da od­spa­va­ju i bu­du ne­gde na to­plom lak­še će pre­ži­ve­ti noć – do­dao je Alek­san­dar.

I kuć­ni lju­bim­ci su ose­tlji­vi na hlad­no­ću, ali ne to­li­ko ko­li­ko nji­ho­vi vla­sni­ci mi­sle. Ne­ka­da im de­be­la jak­na ili duk­se­ri­ca iz „pet šo­pa” i ni­su po­treb­ne.

– Va­žno je da če­tvo­ro­no­žne pri­ja­te­lje ne šo­ki­ra­mo pre­ve­li­kim pro­me­na­ma tem­pe­ra­tu­re. Ži­vo­ti­nje ko­je vi­še iz­la­ze na­po­lje for­mi­ra­ju kr­zno i ot­por­ne su. Za one ko­je su non-stop u ku­ći pre­po­ru­ka je da krat­ko­dla­ke uto­pli­mo, dok one ko­je ima­ju ve­će kr­zno i ne tre­ba. Oni ka­da iza­đu na­po­lje i poč­nu da tr­če br­zo za­gre­ju se, sem ako ni­su sta­ri­ji i mir­ni­ji – do­da­je Alek­san­dar.

Uši su pra­vi po­ka­za­telj da li je kr­zne­nom pri­ja­te­lju to­plo, ako su one hla­de, tre­ba­lo bi ga po­kri­ti ili obu­ći. No­še­nje pre­vi­še slo­je­va ode­će i pre­te­ra­no po­kri­va­nje spre­ča­va da im se kr­zno pri­pre­mi za hlad­ni­ji deo go­di­ne.

– Ve­tar je je­di­na ne­po­go­da ko­ja mo­že da ugro­zi zdra­vlje ži­vo­ti­nja. I ki­šu lak­še pod­no­se ako su u po­kre­tu, ma­da ne bi tre­ba­lo du­go da sto­je na ki­ši – ob­ja­šnja­va on.

Ča­ra­pe s raz­li­či­tim mo­ti­vi­ma iz­gle­da­ju le­po na psu, ali nji­ma to i ni­je ta­ko le­po kao na­ma dok ih sli­ka­mo i gle­da­mo, tre­ba­lo bi da ih no­se sa­mo uko­li­ko ima­ju po­vre­đe­nu ša­pu, i to sa­mo na njoj.

Ka­da je reč o šet­nji, nji­ma ni­je bit­no ko­je je do­ba go­di­ne, oni da­ne vo­le da pro­vo­de u po­kre­tu, kao i lju­de tre­ba­lo bi ih sklo­ni­ti od za­mr­znu­tih re­ka i je­ze­ra u ko­je mo­gu da upad­nu.

– Na­še ak­ci­je usme­re­ne su na pra­vlje­nje ku­ći­ca i hra­ni­li­ca ka­ko za pse i mač­ke ta­ko i za je­že­ve, sle­pe mi­še­ve… hra­ni­li­ce za in­sek­te. Po­sta­vlja­mo bil­bor­de ši­rom gra­da da bi­smo do­šli do su­gra­đa­na i pro­bu­di­li svest o to­me da je i na­pu­šte­nim ži­vo­ti­nja­ma hlad­no. Po­što se bli­že pra­zni­ci, sve vi­še ak­tiv­no­sti usme­re­no je na pe­tar­de – za­klju­čio je Alek­san­dar Ga­vrić.

Pu­šta­nje na­pu­šte­ne ži­vo­ti­nje u ulaz stam­be­ne zgra­de ili glav­ni ulaz u tr­žni cen­tar ili ve­ću rad­nju ne mo­že na­pra­vi­ti ni­ka­kvu šte­tu po lju­de, a ovim bi­ći­ma mo­že spa­sti ži­vot.