Demencija je bolest koja se kasno otkrije, ali naučnici sada predstavljaju simptome i ponašanja u srednjim godinama koji mogu da predvide demenciju više od dve decenije kasnije. Ovo je korisno jer je projektovano da će broj obolelih od demencije naglo porasti u narednim godinama. Očekuje se da će novi slučajevi dostići milion godišnje do 2060. godine ako se ne preduzmu značajne intervencije.
Za ovu studiju, istraživači sa Univerzitetskog koledža u Londonu analizirali su podatke od 5.811 učesnika srednjih godina koji su bili pretežno muškarci. Depresivni simptomi su dokumentovani upitnikom kada su učesnici bili bez demencije i starosti između 45 i 69 godina. Zdravlje učesnika je praćeno narednih 25 godina, a tokom ovog perioda praćenja, 10 odsto učesnika je na kraju dobilo demenciju. Dalja analiza je otkrila da su učesnici koji su klasifikovani kao depresivni u srednjim godinama imali 27 odsto veći rizik od razvoja demencije, a istraživači su otkrili da je ovaj zapanjujući porast rizika od demencije u potpunosti izazvan sa šest simptoma kod odraslih mlađih od 60 godina.
Simptomi su:
- Gubitak samopouzdanja
- Nemogućnost suočavanja sa problemima
- Nedostatak topline i naklonosti prema drugima
- Osećaj nervoze, kao da su vam živci zategnuti
- Nezadovoljstvo načinom na koji se zadaci obavljaju
- Teškoće sa koncentracijom.
Istraživači su otkrili da je ovaj zapanjujući porast rizika od demencije u potpunosti izazvan sa šest simptoma. Konkretno, gubitak samopouzdanja i teškoće u suočavanju sa problemima bili su povezani sa povećanim rizikom od demencije za 50 odsto. Uporedno, istraživači su otkrili da drugi depresivni simptomi, poput lošeg raspoloženja, suicidalnih ideja i problema sa spavanjem, nisu imali značajnu, dugoročnu vezu sa demencijom.
„Naši nalazi pokazuju da je rizik od demencije povezan sa nekoliko depresivnih simptoma, a ne sa depresijom u celini. Ovaj pristup na nivou simptoma nam daje mnogo jasniju sliku o tome ko može biti ranjiviji decenijama pre nego što se demencija razvije”, rekao je glavni autor Filip Frank, prenosi New York Post.
Istraživački tim je primetio da simptomi poput gubitka samopouzdanja, teškoća u suočavanju sa problemima i loše koncentracije dovode do socijalne izolacije i smanjenja stimulativnih iskustava, što oba smanjuju kognitivnu otpornost. Istraživači tvrde da fokusiranje na ovih šest ključnih simptoma pri lečenju depresije srednjih godina može dovesti do smanjenja rizika od demencije u budućnosti.
„Svakodnevni simptomi koje mnogi ljudi doživljavaju u srednjim godinama izgleda da nose važne informacije o dugoročnom zdravlju mozga. Obraćanje pažnje na ove obrasce moglo bi otvoriti nove mogućnosti za ranu prevenciju”, rekao je Frank.
Uticaj demencije proteže se dalje od kognitivnog pada, jer povećava rizik od niza zdravstvenih problema, uključujući infekcije, ozbiljne padove, kardiovaskularne probleme, neuhranjenost i samu depresiju. Tim je priznao ograničenja svoje studije i potrebu za daljim istraživanjem kako bi se utvrdilo da li se ovih šest karakterističnih simptoma odnose i na žene i etničke manjine.
