Molitvenik „Les Tres Riches Heures“, izuzetno raskošno napisan i ilustrovan od umetnika koje je u 15. veku pokosila kuga, biće izložen javnosti prvi put posle više od 40 godina.
Slavni rukopis iz srednjeg veka, koji je inspirisao zamak u logu kompanije „Volt Dizni“, ali nije viđen u javnosti više od 40 godina, biće izložen u Francuskoj ovog leta.
Tako će srećnici koji uspeju da posete zamak u Šantiliju, severno od Pariza, imati priliku da vide stranice raskošno ilustrovane knjige molitvi iz 15. veka.
Sem ljudi koji su učestvovali u skupocenoj i dugotrajnoj restauraciji, niko, uključujući istoričare i akademike, nije video molitvenik još od 80-ih godina.
Izradu je naručio Žan, vojvoda od Berija i brat kralja Šarla Petog. Rukopis ima 416 stranica i u njemu su zapisane molitve i kada se po kanonu čitaju – u kom delu dana – zajedno sa kalendarom u kom su upisani dani svetaca, posta i gozbi.
Neverovatna raskoš
Sadrži 131 kompleksnu minijaturu, 300 izuzetno raskošno ukrašenih velikih slova, marginama dekorisanim veoma skupim pigmentima i zlatom na delikatnom velumu od teleće kože.
Zajedno sa religioznim scenama, mnoge slike u knjizi prikazuju seljake u polju i fino obučene plemiće u elegantnim zgradama.
Knjigu su izradila tri brata – Pol, Johan i Herman Limburg – koji su je pisali i ilustrovali u gotskom stilu koji je počeo u Burgundiji i severnoj Italiji i proširio se po zapadnoj Evropi i smatra se njihovim kolosalnim delom.
Braća i vojvoda Žan su svi preminuli 1416. godine, najverovatnije od kuge, rukopis, nezavršen i neukoričen, nasledio je vojvoda od Anžua. Ubrzo nakon toga, drugi umetnici, poput Holanđanina Bartelemija d‘Ejka poznatog i kao „gospodar senki“, radili su na knjizi.
Iz ruke u ruku
Više od 40 godina nakon smrti vojvode od Berija, tačna lokacija knjige nije bila poznata sve do 1485. godine kada ju je kupio Šarl, vojvoda od Savoje, koji je naručio od francuskog slikara i iluminatora Žana Kolomba da je završi.
Nakon smrti vojvode od Savoje, rukopis se našao u posedu nekolicine lokalnih vladara i plemićkih porodica u Holandiji, potom u Francuskoj i Italiji.
Rukopis se konačno 1856. godine ponovo pojavio i to u Tvikenhamu u domu Anrija, vojvode od Aumalea i sina kralja Luj-Filipa, koji je živeo u izgnanstvu u Ujedinjenom kraljevstvu.
Kada se Anri vratio u Francusku 1877. godine, izložio je svoju umetničku kolekciju zajedno sa knjigom u svom domu u zamku u Šantiliju, gde se od tada nalazi. Muzej Konde, koji je osnovan da se brine o kolekciji, otvoren je za javnost od 1898. godine, ali molitvenik je retko bio izložen za javnost i nikada pozajmljen.
Knjiga je ostala prilično nepoznata sve do kraja 19. veka kada su se slike iz nje proširile javnošću i postale ilustracije za srednji vek.
Zamak iz „Diznijeve“ Uspavane lepotice, koji je i izgrađen u „Diznilendu“ u Parizu, inspirisan je zamkom iz knjige Les Tres Riches Heures.
„Kada pomislite na srednji vek, ovo su slike koje zamišljate“, kaže Matju Deldik, direktor muzeja Konde.
