Tokom prva četiri dana, na povečerju se čita Veliki pokajni kanon Svetog Andreja Kritskog. U ovom kanonu sve pesme su pokajnog karaktera. Posle svakog stiha ove službe peva se: Pomiluj me, Bože, pomiluj me…, kada se vrše velike ili zemne metanije. Ova služba ima, takođe, izrazito saborni karakter jer naše lično pokajanje i molitva Bogu uzrastaju u zajedničku pokajnu molitvu, prožimajući se sa molitvama svih onih sa kojima smo se, prethodnog dana, tokom praščalnog večernjeg, izmirili i oprostili.
Početak: Veliki kanon
Kao početak Posta, njegovo proglašenje, „štimovanje“ iza koga počinje „melodija“, jeste veliki pokajni Kanon Sv. Andreja Kritskog. Razdeljen je na četiri dela, čita se na Velikom povečerju prva četiri dana Velikog posta. Najbolje se može opisati kao pokajni plač koji nam dovodi u svest razmer i dubinu greha, koji potresa dušu očajem, kajanjem i nadom. Sv. Andrej Kritski je sa posebnom veštinom protkao velike biblijske teme – Adama i Evu, Raj i pakao, patrijarha Noja i potop, Davida, obećanu zemlju i, najzad, Hrista i Crkvu – sa ispovedanjem greha i pokajanjem. Događaji iz biblijske istorije se otkrivaju kao događaji moga života, dela Božija u prošlosti kao dela koja se tiču mene i moga spasenja, tragedija greha i izdaja – kao moja lična tragedija. Moj život mi se pokazuje kao deo velike sveobuhvatne borbe između Boga i silatame, koje buntuju protiv Njega. /…/
Kultura u kojoj živimo i koja formira naše poglede, u stvari isključuje pojam greha. /…/ Iz ovog razloga, „moderan“ čovek i kad ispoveda svoje grehe, on se u stvari ne kaje. Zavisno od njegovog poimanja religije, on ili formalno nabraja svoje formalne prestupe i formalna pravila, ili deli svoje „probleme“ sa ispovednikom, očekujući od religije nekakav terapeutski postupak koji će ga ponovo usrećiti i uspokojiti. /…/ Nije dovoljno da se kaže: „Zgrešio sam“. ovo ispovedanje dobija svoj značaj i delotvornost jedino onda ako je greh shvaćen i doživljen u svoj svojoj dubini i tugi.
Baš u tome i jeste funkcija i svrha Velikog kanona da nam otkrije greh ne definicijom i nabrajanjem, već dubokim razmišljanjem o velikoj biblijskoj priči, koja je zaista priča greha, pokajanja i praštanja…
Sveti Andrej
Sveti Andrej, episkop Kritski, beše rođen nem i do sedme godine nije govorio. Kada su ga roditelji odneli u hram i tamo pričestili on je progovorio. U četrnaestoj godini otišao je u manastir Svetog Save Osvećenog i pokazao se izvrsnim monahom. Učestvovao je na šestom Vaseljenskom saboru.
Napisao je dosta poučnih knjiga, pesama, kanona.. od kojih mu je ovaj koji čitamo u vreme Velikog posta daleko najpoznatiji. Njegov biograf kaže: „Gledajući mu lice, slušajući medotočne reči, svak se naslađivaše i poravljaše”. U ovom kanonu sve su pesme pokajnog karaktera sa rečima koje upućuju na put pokajanja i spasenja.
Evo samo nekih za primer: „Od kuda ću početi sa oplakivanjem dela moga grešnog života, šta li ću uzeti kao početak sadašnjem ridanju, Hriste? No ti kao milostiv daruj mi oproštaj grehova. Pohitaj žalosna dušo, zajedno sa telom tvojim, ispovedi se Tvorcu svih, okani se dosadašnjeg bezumlja i prinesi Bogu suze pokajanja. Iz raja Adam beše proteran, jer ne održa Tvoju jedinu zapovest Gospode. I ja stradam što uvek odbacujem spasonosne reči”. Posle svakog tropara peva se „Pomiluj me Bože, pomliuj me”
