Vršačko pozorište tokom cele godine sve programe posvetiće obeležavanju 220 godina od rođenja Jovana Sterije Popovića.
„Sve ti znaš šta Rusi, šta drugi dvorovi misle, samo što sam misliš, teško ti biva znati. Brak je kavez; ptice spolja unutra bi htele, a koje su već unutra, te napolje žele…“
JUBILEJ 220 GODINA OD ROĐENJA
Ovo su reči Jovana Sterije Popovića (Vršac, 13. januara 1806 – Vršac, 10. marta 1856), srpskog dramatičara, profesora, pravnika, filozofa, pedagoga, od čijeg se rođenja navršava 220 godina, te će Narodno pozorište „Sterija” u Vršcu tokom cele 2026. sve svoje programe posvetiti obeležavanju ove godišnjice.
Obeležavanje je započelo 13. januara, na dan rođenja najslavnijeg Vrščanina, dramskog pisca koji je pokrenuo istorijske promene u srpskoj kulturi. Smatra se osnivačem srpske drame, prvi je i jedan od najboljih srpskih komediografa. Ministar prosvete Jovan Sterija Popović doneo je 10. maja 1844. godine ukaz kojim je osnovan Muzeum serbski u Beogradu, čime se smatra osnivačem ove ustanove.
OBELEŽAVANJE U NARODNOM POZORIŠTU „STERIJA”
Slavlje Steriji u čast nastavilo se u utorak, 10. februara, na dan kada je Narodno pozorište „Sterija” obeležavilo 81 godinu postojanja. Tom prilikom je održana akademija i predstavljena monografija „80 godina Narodnog pozorišta Sterija”. Svečani program je bio zaokružen izvođenjem predstave „Zaboravljeni” u produkciji trupe „Lako ćemo” iz Beograda.
POREKLO I DETINJSTVO
Ime Jovana Sterije Popovića (sterija na grčkom jeziku znači zvezda) osvetlilo je varoš u Banatu u kojoj je rođen u porodici trgovca grčkog porekla Sterije Popovića i Vrščanke Julijane Nedeljković, kćerke slikara Nikole Neškovića. Sterijina sećanja na detinjstvo vežu se i za scene srpskih izbeglica koje je u Vršcu viđao.
Rodio se, kako navodi u svojoj autobiografiji, od prirode slabog telesnog sastava i bolešljiv. Sa atrofiranom levom rukom, bio je po strani mnogih dečjih igara koje su zahtevale veću snagu.
MAJKA I RANO SAZREVANJE
Nežna prema svom prvencu iz drugog braka, majka Julijana ubrzo uviđa da Steriju više zanimaju drugačije igre, toliko različite od dečjih. Zato mu podstiče volju za čitanjem, a kulturnu tradiciju našeg 18. veka Sterija uči od nje.
Majka Jovana Sterije Popovića bila je komunikativna žena, njena kuća bila je stecište mnogih žena i Gornje i Donje Varoši. Iznenadna smrt njegove majke doprinosi da mladi Sterija prerano sazri. Tu se i završava njegovo školovanje u Vršcu i 1824. odlazi u Temišvar, dok prethodno, četvrti razred gimnazije završava u Sremskim Karlovcima.
ŠKOLOVANJE I POZORIŠNI UTICAJI
Obrazovanje je sticao i u Pešti i slovačkom Kežmaroku. Za vreme pohađanja škole u Pešti, mladi Jovan Popović imao je prilike da u jednom nemačkom pozorištu vidi klasike i najbolje glumce Mađarske…
PROSVETITELJSKI I KULTURNI RAD
Kulturno-prosvetni rad Jovana Sterije Popovića je nemerljiv. Uz osnivanje Društva srbske slovesnosti kao vrhovne kulturne ustanove, o njegovom doprinosu u razvoju prosvete u obnovljenoj Srbiji govori i zakon o školskoj nastavi, gde je sam sastavljao koncepte svih uredbi, pa i dodatnih akata.
Pokrenuo je inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke, učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra…
POSLEDNJI DANI I TEŠKA SUDBINA
Nažalost, Sterijina priča nije se završila kao i većina priča naših čuvenih pisaca na najlepši način. On je na izvestan način, kako priča akademik Dušan Kovačević, bio udaljen iz Beograda.
– To je najblaže što mogu da kažem, zbog političkih igara u koje je bio ne svojom voljom uključen, da bi se ta nesrećna sudbina završila njegovom smrću u nepunoj pedesetoj godini, u očevoj kući u Vršcu.
Moj dragi profesor Jovan Hristić mi je pričao scenu koju je on opet čuo i koja je po predanju izgledala ovako: kada je Sterija došao u Vršac posle već teškog oboljenja, vezanog za pretrpljeni moždani udar i za problem sa plućima, i kada je zadnje dane provodio ležeći u očevoj kući, inače poznatog vršačkog trgovca, onda su građani Vršca ispred njegovog doma na kaldrmu postavili kukuruzovinu da ga kola koja prođu ne uznemiravaju dok napušta ovaj svet.
To je bila scena koju sam zapamtio kao filmsku sliku, kao sliku sudbine čoveka u koga se mi i danas kunemo, a koji će testamentom zabraniti izvođenje „Rodoljubaca” 50 godina posle svoje smrti. I to je, takođe, malo poznato jer svaka naša priča o pozorištu počinje sa „Rodoljupcima” kao jednim od verovatno najznačajnijih komada u ukupnoj istoriji dramske literature – beleži Kovačević uz komentar:
– Sterija se plašio da bi priča o „Rodoljupcima”, u kojoj su pomenuti neki ljudi skriveni iza simboličnih pseudonima bili prepoznati i da bi porodice mogle da imaju problema. I to je ispoštovano, naravno, kao i priča sa „Sumnjivim licem”, koje nije igrano 20 i nešto godina, pa ga je onda Nušić prepravljao i igrana je tek neka četvrta ili peta verzija.
NASLEĐE I TRAJNA VREDNOST
Jovan Sterija Popović predano se starao o očuvanju spomenika istorije i kulture, što u njegovo vreme nije bilo nimalo lako. U komediji nadmašio je sve ono što je u srpskoj književnosti stvoreno pre njega.
Po svojoj prirodi bio je predodređen samo za čisto intelektualna stvaranja, zato je baš u komediji dao punu meru. Godine 1854. objavljena je njegova zbirka stihova „Davorje”… U sklopu obeležavanja 150 godina od rođenja i 100 godina od smrti Jovana Sterije Popovića u Novom Sadu je 1956. godine osnovan festival „Sterijino pozorje”.
Pozorište „Sterija” u Vršcu osnovano je da sačuva bar deo nasleđa ovog srpskog prosvetitelja i dramskog autora čija dela su i danas jednako vredna i aktuelna kao u vremenu kada su nastala.
