Udariv energično na grlate fariseje i podmukle tartife rodoljublja, Jovan Sterija Popović je svojim savremenicima rekao: „Čuvajte se onih kojima je uvek na ustima patriotizam”, navodio je Jovan Skerlić. „Može teatar započeti”, rekao bi Jovan Sterija Popović. „Mi smo spremni da ponovo podignemo zavesu i u tom činu nastavimo njegovim tragom”, poručuje Ivan Đorđević, v. d. direktora Narodnog pozorišta „Sterija” u Vršcu najavljujući kao centralni događaj aktuelne, jubilarne 80. sezone premijeru predstave „Rodoljupci” Jovana Sterije Popovića u režiji Atile Antala u utorak uveče, 3. juna od 20 časova. Đorđević u najnovijoj postavci „Rodoljubaca” tumači lik Gavrilovića. Scenografiju i kostim rade Sofija Lučić i Atila Antal. U predstavi igraju i Srđan Radivojević, Fuad Tabučić, Miloš Đurović, Darie Doklean, Ana Čupić, Jovana Andrejević Grujić, Monika Boldovina Bugle i Korina Troća. Centralni događaj aktuelne teatarske sezone u Vršcu posvećen je u isto vreme dramskom piscu, pravniku, profesoru, filozofu Jovanu Steriji Popoviću (Vršac, 1806 – Vršac, 1856) i dolazećem jubileju u narednoj sezoni, kada se navršava 220 godina od rođenja „oca srpske drame”, kako ga je svojevremeno nazvao Nušić.
„U slavljeničkoj sezoni vršačkog pozorišta trudili smo se da idemo Sterijinim tragom. Od 10. februara, kada smo rođendan pozorišta obeležili praizvedbom prve horor drame Radomira Putnika ’Noć u Keltijevoj kući’, do danas, kada se pripremamo za premijeru Sterijinih ’Rodoljubaca’, nadam se da smo uspeli da svečarski osvetlimo domaće dramske pisce. Među njima se u međuvremenu našao i mladi Vrščanin i laureat Sterijine nagrade Nikola Stanišić, čije smo drame za pozorište za decu ’Slonče u lonče’ takođe priredili kao praizvedbu. Dakle, dve praizvedbe savremenih domaćih dramskih pisaca, i starih i mladih, ali i nova izvedba onog koji je napravio temelje domaće dramske baštine, čini da svemu što stvaramo u ovoj godini prilazimo sa posebnom odgovornošću koju negujemo spram najvažnijeg obeležja naše pozorišne kuće, a to je lik i delo Jovana Sterije Popovića”, konstatuje Ivan Đorđević uz komentar da su 80. sezonu obeležile i četiri nagrade na festivalu „Art trema fest” za „prvog vršačkog Hamleta”, predstavu Profesionalne scene na rumunskom jeziku pri NP „Sterija” „Hamlet parti” u režiji Atile Antala, koji u ovom slučaju režira i delo „Rodoljupci”. Psihologistički i biografski gledano, Sterija ovo svoje delo piše u specifičnom stanju u kome donosi odluku da se iz Beograda vrati u Vršac, podnevši prethodno ostavku na službu u Srbiji. Odluku donosi zbog kompleksnih društveno-političkih prilika koje su se odražavale i na njegov položaj, kojim je postajao sve više razočaran. O okolnostima u kojima prikuplja materijal za rad na ovom svom delu koje ga kao dramatičara predstavlja u sasvim drugom svetlu (a koje nije moglo biti upaljeno za njegovog života) vidi se iz pisma koje je 11. marta 1848. pisao svom bratu Đorđu S. Popoviću: „Ljubezni Đoko, ti ćeš se pismu čuditi, dok ga pročitaš. Moj Popečitelj Aleksa Janković, dao je rezignaciju zbog toga što je vika na nas Švabe. Na njegovo mesto postavljen je Tenka. Meni se ovo menjanje popečitelja dosadilo, i s novim nerado služim, pa sam zato i ja dao ostavku ili rezignaciju. Sad sam, hvala Bogu, slobodan. Knjaz to još nije potvrdio, i otišao je danas u Kragujevac. Ja pak ostajem ovde do Uskrsa, dokle mi knjiga gotova bude, i velike nedelje evo me tamo sasvim. Samo kvartir spravljaj. Kod nas je do sada mirno, a oće li ova politična kolera i preko Save i Dunava preći videćemo. Sad ostani zdrav i na miru, to ti želi tvoj brat Joca.”
Prva izvedba „Rodoljubaca” dogodila se tek 1904. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu u režiji glumca Čiča Ilije Stanojevića. Povodom premijere Jovan Skerlić je 30. decembra 1904. održao predavanje o literarnim i scenskim vrednostima ovog dela, a sutradan je usledila praizvedba.
„Ovo veselo pozorje je žalosna slika, satira oštra i gorka… To je plaha srdžba jednog pametnog, blagorodnog i zrelog čoveka, moraliste koji je govorio ’Moje je lečiti rod’ i smatrao za dužnost da svojim sunarodnicima dade lekciju iz rodoljublja. A on je bio pozvan i imao je prava da druge uči kako se služi narodnom napretku”, govorio je Jovan Skerlić. Tvorac „Rodoljubaca” je u vreme kada ih je napisao imao za sobom tri decenije plodnog književnog rada, dao je dela koja su ga već smestila među prve naše pisce. Jovan Sterija Popović bio je jedan od onih koji su reformisali Srbiju: preuredio je gimnazije, otvorio Narodni muzej i prvo srpsko učeno društvo – Društvo srbske slovesnosti – i uprkos svemu tome ovo svoje delo dugo čuvao u rukopisu. „Udariv energično na grlate fariseje i podmukle tartife rodoljublja, on je svojim savremenicima rekao: ’Čuvajte se onih kojima je uvek na ustima patriotizam; ne mislite da voleti svoj narod znači biti slep pred njegovim manama i gresima i varvarski mrzeti ljude druge rase i vere; klonite se kobnih samoobmana, a svom dušom svojom mrzite laž, jer je istina prva dužnost prema narodu, jer je istina, na kraju krajeva, najviši moral i najmoćnije oruđe napretka’”, navodio je Skerlić.
Prvi put u Vršcu pozorišna publika je „Rodoljupce” mogla da vidi tek 1970. godine. Reditelj predstave je bio Dušan Vladisavljević. U svoj rodni Vršac „Rodoljupci” se vraćaju 1986, kada ih na scenu Narodnog pozorišta „Sterija” postavlja Ivana Vujić sa Ružicom Sokić, koja je tumačila Zelenićku. Treća postavka „Rodoljubaca” u Vršcu desila se 2006. godine sa premijerom 3. marta u sklopu obeležavanja jubileja – 200 godina Sterije. Reditelj predstave bio je Filip Gajić, scenograf Slobodan Bojović, a kreator scenskog pokreta Anđelija Todorović.
Sterijina životna priča, kako to obično biva, nije se završila na najlepši način. Zbog političkih igara u koje je bio ne svojom voljom uključen na izvestan način bio je u to vreme udaljen iz Beograda, da bi se ta nesrećna sudbina završila njegovom smrću u u očevoj kući u Vršcu. Kada je Sterija došao u Vršac posle teškog oboljenja koje je povezano sa pretrpljenim moždanim udarom i problemom sa plućima, sugrađani su ispred njegove kuće na kaldrmu postavili kukuruzovinu da ga kola koja prođu ne uznemiravaju dok napušta ovaj svet. Jovan Sterija Popović će testamentom zabraniti izvođenje „Rodoljubaca” pola veka posle svoje smrti. Plašio se da bi određeni ljudi, skriveni u priči o rodoljupcima iza simboličnih pseudonima, mogli biti prepoznati i da bi njihove porodice mogle imati problema.
