Profesorka srpskog jezika, Dalmatinka sa beogradskom adresom Nataša Bulatović, istinska zaljubljenica u svoj kraj i ljude, želi da u jednoj knjizi okupi sve zemljake, pesnike i pesnikinje sa područja Cetinske i Kninske krajine, Drniša, Bukovice i Ravnih Kotara.
Pišući i govoreći o Srbima s područja današnje Hrvatske i s posebnim naglaskom na one koji su nekada živeli na prostoru Severne Dalmacije, najčešće ikada pomenute reči, kao simbol onoga što je uvek i svima zajedničko, jesu zavičaj, rodni kraj i nostalgija.
Koliko je vreme uspelo da zaleči rane prognanim Dalmatincima?
Kao uteha uvek bi se pomenulo vreme, ono koje, po nekom nepisanom pravilu, treba da leči sve rane. Koliko je vreme uspelo da u poslednje tri decenije zaleči rane i ožiljke svim Srbima, Dalmatincima koji su, ne svojom voljom, otrgnuti iz utrobe kraja koji je vekovima unazad izrodio brojne generacije njihovih predaka, najbolje bi svedočile brojne hartije, odštampane knjige, korice sveski, pohranjene poruke u memorijama telefona ili objave po društvenim mrežama, sve do susreta tokom leta kad’ bi se krišom, međ’ najbližim, na prelima po koja glasno izgovorila.
Svaki taj stih, čak i onaj koji bi često nevešto i nestručno bio napisan ili izgovoren, bio je odraz najdublje i najiskrenije emocije pojedinca u kojoj se čuvalo sve, i jezik i govor, i običaj i tradicija, i toponim i lokacija, i živući ljudi i oni kojih više nema, selo, izvor, potok i planina, pa čak i svako drvo kojeg „takvog više nigde nema”.
Uspomene, sećanja, ljude i događaje, vreme ne može da izbriše
Uspomene, sećanja, ljude, događaje i sve ono što čovekov život oblikuje od prvog dana njegovog rođenja, trajno ne može da izbriše bilo kakav protok vremena. Znale su to najbolje i generacije pre nas, mnogi koji su svoj ovozemaljski život proveli i okončali u tuđini, nepomireni sa činjenicom da nikada više, makar na tren, neće obići svoj rodni kraj.
Opevan u pesmama, oslikan u slikama, ovekovečen brojnim fotografijama, sačuvan u predanjima, pohranjen u srcu i mislima, satkan od radosti i tuge, ali kao takav i njihov, uvek jedinstven, mnogi čak i nisu stigli da predoče drugima.
Upravo to je jedan od razloga koji je potakao Natašu Bulatović, profesorku Srpskog jezika, bibliotekarku, Dalmatinku sa beogradskom adresom ali, pre svega, istinsku zaljubljenicu u svoj kraj i svoje ljude, da okupi sve zemljake, pesnike i pesnikinje sa područja Cetinske i Kninske krajine, Drniša, Bukovice i Ravnih Kotara kako bi svojim stvaralaštvom upotpunili Antologiju poezije Srba iz Severne Dalmacije od 1995. do 2025.godine.
Antologija se priređuje povodom 30 godina od progona Srba iz Severne Dalmacije
Ideja nam je da u njoj budu zastupljeni svi srpski pesnici sa ovog prostora, koji su morali da napuste svoje ognjište. Neki su se vratili i žive na ognjištu, neki su ostali u Srbiji, a neki su odselili u inostranstvo i odatle pišu, izražavajući kroz pesmu svoju tugu i ljubav ka zavičaju. Neki, nažalost, nisu više među nama.
Nadamo se da će njihova rodbina dati saglasnost da se uvrste u Antologiju. Niti manjeg i težeg prostora za život od zaleđa Severne Dalmacije, niti više pesnika na tako malom prostoru. Neki od njih objavljuju svoju poeziju, dok neki pišu „za svoju dušu” i ne žele publicitet. Ovde je svaka pesma dobrodošla.
Poštovaćemo i želje onih koji žele da ostanu anonimni – navodi Nataša razloge svoje inicijative, ističući da je ljubav prema rodnom kraju i emocija u pesmi sačuvana, najvažniji od uslova za uvrštavanje stihova u Antologiju.
Koja je svrha pravljenja ovakve jedne Antologije?
Sama svrha pravljenja jedne ovakve Antologije, kako kaže, nije samo umetnička vrednost pesama.
Dosta pesama koje pišu naši zemljaci obiluje velikim bogatstvom lokalne leksike; dijalektizmi, arhaizmi, regionalizmi. Dalje, putem pesme nastojalo se da se ponegde sačuva ili obnovi sećanja na stare običaje, verovanja, razne kulturološke vrednosti našeg kraja. Mnogi toponimi, geografska imena, ušli su u stihove.
Ova Antologija imaće za cilj da kroz pisanu reč pokaže i sačuva identitet Srba iz Dalmacije.
Približiće današnjem i sutrašnjem čitaocu ko su, u intelektualnom, socijalnom i estetskom smislu ljudi koji „pevaju posle rata” (stih Dušana Vasiljeva) i kakvi su umni dometi čoveka sa dalmatinskog kamena – ističe Nataša.
Do tri pesme od svakog autora
Iako je poziv upućen svim Srbima sa područja Severne Dalmacije, bez izuzetka, postavljene uslove, kada se o pesmama radi, neće biti teško ispuniti.
Okvir koji smo postavili kao neki uslov ispunjavaju većinom svi ljudi kojima se na ovaj način i obraćamo za učešće. Dakle, da su njihove pesme nastale od 5. avgusta 1995. godine, da je tematika rodoljubiva, zavičajna, u šta se uvrštavaju sve religiozne, opisne, ljubavne, porodične, istorijske, misaone, šaljive, satirične i pesme za decu.
Od svakog autora biće izabrana jedna do tri pesme, a zastupljenost svih pesnika biće bez izuzetka. Ukoliko od jednog autora izaberemo više pesama, jedna će obavezno biti o Dalmaciji – pojašnjava Mandić-Bulatović.
Angažovan je veliki broj profesora i književnika
Koliko će se ozbiljno pristupiti pripremanju Antologije, svedoči i veliki broj profesora, ljudi iz struke koje je ova profesorka srpske književnosi i jezika, autor i realizator književnog ciklusa Susreti sa piscima iz Dalmacije, okupila od Dalmacije, preko Beograda do Niša. Oko zajedničkog cilja okupiti običan narod i ljude od struke, poseban su motiv i vetar u leđa koji, kako kaže, od istih kroz podršku najčešće dobija.
Uređivački odbor za Antologiju činiće prof. dr Nemanja Radulović profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, Marko Kovačević pesnik i predsednik Književne zajednice Krajine, Danko Perić novinar i Milojko Budimir predsednik Udruženja Srba iz Hrvatske.
Recenzije će uraditi prof. dr Goran Maksimović profesor Filozofskog fakulteta u Nišu, a za izdavača biće zaduženi Književna zajednica Krajine, Srpsko kulturno društvo „Zora Knin-Beograd” i Udruženje Srba iz Hrvatske – navodi Nataša, priređivač ovog posebnog izdanja posvećenog svim Srbima sa područja Dalmacije.
Uz poziv svima da se odazovu, daju svoj doprinos u kreiranju zajedničke Antologije koja će, ako sve bude teklo po planu, simbolično biti predstavljena u avgustu ove godine, tri decenije nakon što su Srbi iz ovih krajeva morali da napuste svoja vekovna ognjišta, objavljena su i uputstva na koji način to mogu da učine.
Kako se prijaviti za konkurs?
Izbor od maksimalno 20 pesama poslati na adresu: antologija.sjevernedalmacije@gmail.com do 15. aprila 2025. Uz pesme treba priložiti fotografiju i kratku biografiju.
Biografija treba da sadrži osnovne podatke: ime i prezime, godina i mesto rođenja, završene škole, zanimanje, mesto prebivališta, objavljena dela i osvojene nagrade (ako ih ima).
Dostaviti obavezno i broj telefona. Ukoliko postoje pesme autora koji više nisu među živima, te su iste ostale kao zapisani trag postojanja u ostavštini njihovim potomcima, naslednici, uz navedene podatke o autoru, mogu iste da pošalju.
Svedočanstvo vremena
Objavljena Antologija dalmatinskih Srba ostaće kao svedočanstvo vremena, trag u beskraju svega onoga što je bio i ostao stradalni narod sa ovih prostora, njihov kraj za naredne generacije sačuvan od zaborava.
