Ikona Majke Božije koja se naziva „Dostojno jest“ ili „milosrdna“ nalazi se na gornjem mestu oltara Sveto-Uspenskog sabornog hrama u Kareji – administrativnom centru Atona. Po predanju, krajem 10. veka nedaleko od Karejskog manastira, koji je osnovao Konstantin Veliki u keliji je živeo starac-otšelnik sa svojim poslušnikom.
Jedne nedelje starac se uputio na svenoćno bdenje u Karejski hram, a poslušnik je ostao u keliji sam. Noću mu je pokucao nepoznati monah, i poslušnik ga je pustio.
Nastanak pesme
Za vreme svenoćnog bdenja, kada su obojca stali pred ikonom „milosrdna“, da bi veličali Presvetlu Bogorodicu drevnom pesmom Kozme Majunskog, Časniju od heruvima…gost je primetio da se kod njih najpre peva „dostojno je da uistinu blaženom zovemo Tebe Bogorodicu, prisno blaženu i Preneporočnu i Mater Boga našega“.
Za vreme ove pesme Bogorodičina ikona je sijala nebeskom svetlošću, a poslušnik je plakao od umilenja. Na njegovu molbu ovu divnu pesmu gost je zapisao, budući da nije imao hartiju, na kamenu koji se smekšao poput voska, pod rukom čudesnog pojca. Nazvavši sebe Favrilo, stranac je postao nevidljiv.
Poslušnik je istog časa doneo ploču i predao je neznancu. On ju je uzeo i počeo da na njoj svojim prstom ispisuje pesmu „Dostojno jest“. Pod njegovom čudotvornom rukom kamen je postao mek kao vosak. Prst kojim je pisao duboko se urezivao u kamen i reči su se u njega utiskivale čitko i razgovetno. Okončavši pisanje, neznanac je ploču predao monahu i rekao: „Od sada tako pevajte i vi, i svi hrišćani.“
Zatim je iznenada, kao munja, iščezao od začuđenih pogleda pobožnog monaha. Poslušnik je dugo stajao pred kamenom pločom. Obuzelo ga je radosno i pobožno drhtanje pri pogledu na slova, čudesno urezana u kamen. Slično Luki i Kleopi, koji su išli u Emaus i nisu prepoznali svog vaskrslog Gospoda, poslušniku je za vreme boravka gosta ostalo nepoznato ko je ovaj tajanstveni monah. I tek je tada, kada je ostao sam, shvatio da je to bio nebožitelj.
Argangel Gavrilo
Pravoslavna crkva veruje da je nebožitelj koji se javio bio arhangel Gavrilo. On je i u vreme zemaljskog života Bogorodice Nju vatreno proslavljao i bio Njen čuvar i blagovestitelj. Zato su atonski monasi svake godine na tom mestu vršili službu kao sećanje na čudo koje se tamo desilo, a u čast arhangela Gavrila. Naučivši pesmu, monah je započeo da slavoslovi Bogorodicu rim rečima.
Za taj čudesni događaj ubrzo su doznali i drugi atonski starci. Svi su jednim ustima i jednim srcem proslavili Hrista Boga i Njegovu Prečistu Majku i otpevali novu angelsku pesmu koju je na zemlju doneo arhangel Gavrilo. Zatim je vest o pojavi Arhangela preneta patrijarhu i caru. Državom su tada vladala braća Vasilije i Konstantin, nazvani „u porfiru rođenima („Porfirogeniti“), dok je patrijarh bio Nikolaj Hrisoverg. Idući kod cara i patrijarha, atonski monasi poneli su u Konstantinopolj kamenu ploču sa urezanom pesmom Bogomajci kao dokaz istinitosti vesti koju su doneli.
Od tog vremena ova angelska pesma „Dostojno jest“ koja potpuno izražava slvau i veličinu Presvete Bogorodice, odjeknula je, a i sada odjekuje crkvom Hristovom na Božanstvenoj liturgiji i drugim bogosluženjima. Raširivši se vaseljenom, ona je postala zajednička i omiljena svim hrišćanima u toj meri da je danas čak i najmlađa hrišćanska deca s velikiom radošću pevaju u slavu Bogorodice.
Ikonu Božije Majke pred kojom je bila ispevana pesma „Dostojno jest“ preneli su u Saborni hram. Ploča na kojoj je arhangel Gavrilo napisao pesmu, bila je prenesena u Carigrad carevima Vasiliju i Konstantinu Porfiregonitima za vreme patrijarhovanja svetitelja Nikole Hrisoverga. Mnogobrojne kopije Atonske ikone „Dostojno jest“ ili „Milosrdna“ uživaju veliko poštovanje u ruskim crkvama.
Proslavljanje
Ovaj opisani divni događaj na Svetoj Gori pominje se i praznuje 11. juna svake godine. Kako se, međutim, tokom meseca juna posti u čast prvovrhovnih apostola Petra i Pavla i peva se Aliluja, to je, da bi se sačuvale te svete ustanove crkve i da se ne bi dozvolilo razrešenje od posta, utvrđeno da se 11. (24.) juna slavi samo ikona Bogorodice, a da se sabor arhangela Gavrila prenese na 13. (26.) jul.
Ikonografiski tip ikone blizak je Eleusi, sa Mladencem, koji je prikazan s desne strane od Bogomatere. Mladenac je okrenut posmatraču, u desnoj ruci drži razvijeni svitak na kojem su napisane reči molitve.
