Čitajući naslove, lako je zaključiti da se veliki biznis povukao iz borbe protiv klimatskih promena. U protekle dve nedelje, BP, naftni gigant, prodao je svoj američki biznis kopnenih vetroelektrana; Jaguar Land Rover, proizvođač automobila, navodno je odložio lansiranje novog električnog Range Rover-a; a HSBC, banka, napustila je Net-Zero Banking Alliance (NZBA), grupu posvećenu ekološki odgovornom kreditiranju. Ali ti naslovi predstavljaju samo deo slike. Sve u svemu, kompanije tiho napreduju ka ispunjenju svojih klimatskih ciljeva, piše Economist.
Razmotrite izveštaj koji je u martu objavila revizorska kuća PwC. On je pokazao da je od oko 4.000 firmi koje su prošle godine prijavile svoje klimatske obaveze neprofitnoj organizaciji CDP, samo 16% ublažilo svoje ciljeve, dok je 47% ostalo pri njima, a 37% postalo ambicioznije. Analiza je takođe pokazala da je 67% kompanija sa postavljenim ciljevima na dobrom putu da ih i ostvari — što je tri procentna poena više nego 2023. godine.
Ranije se firmama zamerao greenwashing — davanje praznih obećanja bez stvarne akcije. Danas izgleda da prelaze na greenhushing — sprovode dekarbonizaciju bez velike medijske buke. Takođe poboljšavaju preciznost svojih ciljeva. Neke odustaju od neefikasnih kompenzacija emisija kako bi tvrdile da su klimatski neutralne, kaže Tomas Dej iz NewClimate Institute-a. Među njima su Microsoft, Google i easyJet. Analiza podataka neprofitne organizacije Science Based Targets initiative (SBTi), koja proverava klimatske ciljeve, pokazuje da je udeo firmi koje u svoje ciljeve uključuju „emisije obima tri“ (od lanaca snabdevanja i korišćenja njihovih proizvoda) porastao sa 28% u 2022. na 67% u 2024.
Ovo su ohrabrujuće vesti, jer kada kompanije postave zelene ciljeve, dekarbonizacija obično sledi. MSCI, pružalac berzanskih indeksa, analizirao je oko 2.400 velikih i srednjih firmi iz svog globalnog indeksa. U poslednje tri godine, one sa klimatskim ciljevima smanjile su intenzitet emisija (emisije iz poslovanja i kupljene energije po dolaru prihoda) za 8%. Kod onih bez ciljeva, pad je iznosio samo 3%.
Ipak, problemi ostaju. Jedan od njih je da sektori u kojima dolazi do nazadovanja imaju ključnu ulogu u usporavanju klimatskih promena. To uključuje naftnu i gasnu industriju, koja teško pronalazi način da profitabilno dekarbonizuje poslovanje. Mari Okinklos, direktor BP-a, ranije ove godine najavio je „fundamentalni reset“ — povratak fosilnim gorivima i odmak od obnovljivih izvora. Dana 22. jula objavljeno je da su Shell, Enbridge i Aker BP, tri naftne kompanije, napustile savetodavnu grupu SBTi-ja za definisanje „neto nule“ za naftne firme. Navodno su otišle jer im je rečeno da postizanje neutralnosti znači i obustavu razvoja novih naftnih i gasnih polja.
Finansijske institucije takođe posrću. Pored HSBC-a, iz NZBA su izašle i velike američke banke poput Goldman Sachs-a i Morgan Stanley-a, kao i neke iz Japana i Kanade. Institut za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu procenjuje da napuštene članice čine dve petine ukupne imovine te grupe. Slični problemi pogađaju i druge organizacije, poput inicijative Net Zero Asset Managers. Prošle godine Wells Fargo, još jedna banka, odustala je od svojih zelenih kreditnih planova, a u martu je švajcarski UBS pomerio klimatske ciljeve nakon preuzimanja Credit Suisse-a. Dodatni problem za finansijske institucije predstavlja politika, koja se menjala i pre nego što se Donald Tramp vratio u Belu kuću. U Americi su republikanski senatori sugerisali da bi pridruživanje zelenim savezima moglo kršiti antimonopolske zakone. Nakon Trampovog reizbora, pritisak je pojačan. U januaru je deset državnih tužilaca pisalo najvećim američkim finansijskim firmama, uključujući BlackRock i Goldman Sachs, preteći pravnim postupcima ako ne promene svoje politike u vezi sa klimom i različitošću.
Posledica svega toga je da kompanije koje i dalje preduzimaju mere dekarbonizacije postaju sve nevoljnije da te napore javno ističu. Broj puta kada se klimatske promene pominju tokom kvartalnih izveštaja firmi iz indeksa S&P 500 i Stoxx Europe 600 pao je sa 427 u prvom kvartalu 2022. na 246 u prva tri meseca ove godine.
Nesposobnost da se javno pohvale svojim ciljevima mogla bi neke firme navesti da se zapitaju da li ih uopšte vredi postavljati. Već su razočarane one koje su očekivale da će im zelene reference doneti rast cene akcija usled priliva novca u fondove održivih ulaganja.
Ipak, činjenica da mnoge kompanije tiho nastavljaju sa dekarbonizacijom ukazuje na utešan zaključak: da su svesne kako delovanje donosi korist njihovom poslovanju — bez obzira na to šta političari govore ili rade. Ako je najgore što im ekološki aktivisti mogu zameriti to što greenhush-uju, onda je to siguran znak napretka.
