Ekonomske posledice izraelsko-američko-iranskog rata na čitav svet: Izbegnuti ili odloženi haos

Sa otvaranjem berzi širom sveta tokom ranih sati u ponedeljak, 23. juna, nakon američkih udara na iranska nuklearna postrojenja tokom vikenda, cene sirove nafte su ostvarile značajan rast. Nafta tipa Brent, međunarodna referentna vrednost, je sa otvaranjem tržišta u Aziji tog 23. juna porasla na čak 81,4 dolara po barelu – petomesečni maksimum – da bi se tokom istog dana njena cena redukovala na nešto preko 70 dolara. Već sledećeg dana cena „crnog zlata“ pala je na 66 dolara, da bi se blago oporavila do petka, 27. juna dostižući 68 dolara po barelu.

Rast i pad cene nafte sa (de)eskalacijom rata

Naime, „Trampovo primirje“ i pored određenih manjih kršenja je stupilo na snagu i berzanski trgovci naftom su mogli da odahnu. Dakle, pretnje udara na naftne instalacije se nisu materijalizovale, te je snabdevanje naftom sa Bliskog istoka ostalo nepromenjeno.

Kada su u pitanju dalja kretanja cene nafte, ona bi mogla da budu pod eventualnim uticajem sukoba niskog intenziteta sa iranskim saveznicima u Jemenu – Hutima, ukoliko bi oni gađali energetsku infrastrukturu, tankere ili američku pomorsku flotu u Zalivu. Ono što je najvažnije, pretnje potpunog zatvaranja Ormuskog moreuza, odnosno mogućnost da se raketama i minama gađaju pojedinačni tankeri, ključne luke, naftna polja i infrastruktura američkih saveznika u regionu (Saudijska Arabija, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein, Kuvajt) za sada su stavljene ad akta.

Rast i pad cene nafte sa (de)eskalacijom konflikta Izraela i Irana

Inače, Trampova retorika o iranskoj nafti je zbunjujuća, što nije neuobičajeno. Naime, američki predsednik je sugerisao da Kina može slobodno da kupuje naftu od Irana ako želi. Istovremeno je pozvao Peking da umesto toga kupuje više američke sirove nafte, u suštini sugerišući da je veći broj naftnih sporazuma cena za deeskalaciju sa Iranom. Kineska kupovina iranske nafte skočila je na preko 1,5 miliona barela dnevno, a američka administracija, uprkos opisivanju napada na iranska nuklearna postrojenja kao strategijska po značaju, postaje naizgled više zainteresovana za izvoznu konkurentnost nego za ograničavanje „ilegalnih“ trgovinskih tokova.

Cmirivanje cene nafte 

Nakon svih turubulencija, cene crnog „zlata“ su u rastu za oko 5-6% u odnosu na stanje pre nego što je Izrael izveo prvi iznenadni napad na Iran 13. juna. Međutim, one su i pored toga niže nego što su bile u januaru ove godine. Naime, iako je iranski izvoz sirove nafte od oko 2 miliona barela dnevno delimično poremećen, povećana proizvodnja iz kartela OPEK+ i trenutne globalne zalihe znače da tržište može da bude dovoljno snabdeveno.

Sukob oko Irana je naravno nepredvidiv, ali se on dešavao na tržištu čiji je globalni kapacitet proizvodnje u višku za oko 4%, ili 4 miliona barela dnevno (očekivanja su da će se prekomerna ponuda zadržati najmanje do kraja 2026). Čak i da je došlo do zatvaranja Ormuza, to bi samo delimično moglo da zaustavi transport u regionu. Poenta je da Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati praktično kontrolišu višak kapaciteta, te da bi u slučaju zatvaranja ključnog plovnog puta kroz Ormuski moreuz dve zalivske sile mogle da manjak nafte isporučuju zaobilazno.

Brodovi u Ormuskom moreuzu, 24. jun 2025.

Inače, prema MMF-u, svaki porast cena nafte od 10% povećava globalnu inflaciju za oko 0,4%, na taj način stvarajući dodatni pritisak ekonomijama koje se već suočavaju sa problemima zaostalim od pandemije i visokih kamatnih stopa. Ono što bi mogli da očekujemo u narednim nedeljama, naravno u odsustvu konflikta na Bliskom istoku, je da bi cene Brenta mogle dodatno da padnu. Naftni analitičari kompanije Morgan Stenli smatraju da bi cene mogle da padnu na 60 dolara po barelu.

Dugi niz godina konsenzus bio je da bi izraelski napad na iranski nuklearni program podstakao sirovu naftu da premaši rekordnu vrednost od 147 dolara po barelu, dostignutu sredinom 2008, te da bi cena mogla da ode na 200, 300 ili čak 400 dolara po barelu (ovo poslednje su bile procene iranske propagandna mašinerije).

Međutim, dok su te 2008. svi mislili da je to „majka“ svih geopolitičkih rizika za naftu, situacija se promenila sa naftnim bumom, tj. hidrauličkim frekingom u SAD. Naime, Amerika danas, nakon 55 godina, opet proizvodi više od petine svetske nafte (Saudijska Arabija i Rusija čine po oko desetinu globalne proizvodnje) – 2,8 puta više nego pre dve decenije.

Pumpa na naftnoj bušotini, Los Anđeles, Kalifornija, avgust 2019.

Nedavne krize u regionu pokazale su da uticaj naftnih šokova ima tendenciju da bude kratkotrajan. Dodatno, mnogi tržišni učesnici očekuju da bi završetak trenutnog sukoba mogao rezultirati donošenjem više stabilnosti i mira na Bliski istok.

Efekti eskalacije konflikta na berze

Iako su postojali strahovi da će američko bombardovanje Irana uneti novu neizvesnost, koja bi se mogla preneti na pogoršana očekivanja po pitanju inflacije i ekonomske aktivnosti širom sveta, tendencije berzanskih indikatora ne ukazuju na tako nešto.

Sa svetskim berzama i tržištima obveznica koje koriste sirovu naftu kao odrednicu za reakciju na krize poput iranske, izuzetno brz preokret, odnosno rast pa pad cena nafte tokom ranih časova 23. juna, može se povezati sa blagim promenama na glavnim svetskim berzama. Dok je u ranim časovima došlo do pada na evropskim tržištima kapitala, te blage korekcije japanske i korejske berze, ubrzo su usledila pozitivna kretanja vodećih kineskih i američkih berzanskih indeksa. U naredna četiri dana, zaključno sa 27. junom, praktično sve glavne svetske berze beležile su rast, odnosno vodeći berzanski indeksi su u neprestanom rastu.

Tajvanska berza, Tajpej, 23. jun 2025.

Generalno, reakcije tržišta bile su prigušene u odnosu na one posle prvog napada Izraela na Iran. Istina, na početku sukoba globalna tržišta akcija su pala, ali su od tada pokazala znake stabilizacije (iako je neizvesnost ostala visoka).

Vodeći američki indeks, Standard&Poor’s 500, blago je pao u petak 13. juna (za 1,1%), kao reakcija investitora na geopolitičke implikacije nove faze eskalacije konflikta Izraela i Irana. Potom se sledećeg radnog dana, 16. juna, S&P 500 praktično vratio na pređašnju vrednost, da bi tokom naredna četiri radna dana blago slabio i skoro se vratio na vrednost koju je imao na zatvaranju 13. juna.

Prvog radnog dana nakon američkog ulaska u konflikt, 23. juna, suprotno očekivanjima S&P 500 je zabeležio blag rast (kao i drugi vodeći američki indeksi akcija), koji se potom nastavio do kraja radne nedelje. Sličan trend – rast berzanskih indeksa bio je karakterističan i za druge vodeće berze širom planete.

Njujorška berza

Ukupno gledano, nakon blagih padova glavnih svetskih berzanskih indeksa njihova se vrednost stabilizovala, kako su investitori očekivali da će sukob biti lokalizovan, bez šireg uticaja na globalnu ekonomiju. Kada se nakon „Trampovog primirja“ smirivanje situacije konačno i desilo, pozitivne tendencije na berzama su mogle da budu nastavljene, te je u petak 27. juna S&P 500 dostigao novi istorijski maksimum.

Inače, investitori u akcije bili su već kalkulisali mogućnost američke intervencije u Iranu tako što su smanjili svoju izloženost (potražnja za hedžingom porasla je u danima pre vazdušnih napada). Ipak, i tokom najneizvesnijih dana izraelsko-iranskog konflikta cene akcija su bile minimalno redukovane i gro nestabilnosti je tada bilo koncentrisan na naftnim tržištima.

Kada su u pitanju tržišta kapitala, indikativan je rast izraelske berze od početka konflikta, koja je po svom rastu nadmašila većinu globalnih berzi od početka rata 13. juna. Tako su u nedelju, 23. juna izraelske akcije dostigle rekordne vrednosti, upravo nakon američkih napada na iranska nuklearna postrojenja. Naime, veruje se da su američki udari naneli ozbiljnu štetu iranskom nuklearnom programu, sprečavajući Teheran da u skorije vreme razvije nuklearno oružje, što je pojačalo poverenje izraelskih investitora koji veruju da će ekonomija napredovati usled anticipacije veće bezbednosti.

Uprkos blagom padu u ponedeljak, 23. juna vodeći indeks berze u Tel Avivu (Tel Aviv 125) porastao je 9% od početka konflikta, iako je i sama zgrada berze oštećena tokom iranskog napada. Blag rast berze u Tel Avivu, za dodatnih 2%, nastavio se u periodu 24-27. juna.

Pokazalo se da se i u slučaju eskalacije sukoba berze suočavaju sa plitkim padovima, jer su politike centralnih banaka danas mnogo prilagodljivije nego u prethodnim naftnim krizama. Ono što se čini izvesnim je da i sa eventualnm najgorima scenarijima, koje uprkos primirju još uvek ne treba potpuno isključiti, nikako nećemo imati razmere pada berzi kakve smo imali 2022, kada su S&P 500 i evropske akcije pale za 20%.

I prinosi na američke trezorske obveznice, koje su smatraju sigurnim utočištem za vreme kriza, su ostali praktično nepromenjeni – 10-godišnji prinosi ostali su zaglavljeni na oko 4,3%. Suprotno očekivanjima u sličnim situacijama, cene zlata su pale u ponedeljak, 23. juna (blag pad nastavljen je i tokom 26-27. juna) – trend suprotan onome nakon rasta prvog dana sukoba dve bliskoistočne države.

Promocija nove novčanice od 20 dolara, Njujork, oktobar 2003.

Iako valuta „sigurnog utočišta“, dolar nije zabeležio snažniji rast tokom dana intenzivnog konflikta. Američka moneta je prema glavnim svetskim valutama (kao što ukazuje WSJ Dollar Index) bila 23. juna jača tek 1,2% u odnosu na vrednost 12. juna. Međutim, nakon toga američka moneta je oslabila, posebno prema evru, ali se to može dovesti u vezu sa drugim faktorima.

Rast cene LNG-a

Iako poseduje poseduje druge najveće svetske rezerve prirodnog gasa (posle Rusije) i treći je svetski proizvođač gasa, Iran je relativno mali izvoznik tečnog prirodnog gasa (LNG) sa 16 milijardi kubnih metara u 2023, na taj način potencijalno vršeći samo umeren pritisak na povećanje globalnih cena LNG-a. Njegovo najvažnije gasno polje je Južni Pars, koje se nalazi u Persijskom zalivu i deli ga sa Katarom, ali se preko 90% domaće proizvodnje koristi interno.

Međutim, važnije od toga je da otprilike petina globalnog LNG-a putuje kroz uski Ormuski moreuz, većinom iz Katara. Svaki poremećaj ovih tokova mogao bi uticati na globalne cene prirodnog gasa, ali znatno manje nego što je bio slučaj tokom cenovnih šokova 2022. nakon početka rata u Ukrajini.

Katarski tanker sa tečnim prirodni gasom (LNG) ulazi u luku u Svinoujšću, Poljska, 2015.

Inače, cene holandskih predmesečnih fjučersa (Dutch front-month futures), koji se smatraju evropskim standardom za gas, porasle su sa 36,2 evra (12. juna) na 41,6 eura megavat-sat (23. juna), da bi narednih radnih dana te sedmice ostali na praktično nepromenjenoj vrednosti.

Ono što je od posebno značaja za cenu LNG-a je da je iranski napad na bazu El Udeid u Kataru u kojoj se nalazila američka vojska bio tako koncipiran da izbegne bilo kakvo oštećenje LNG kapaciteta te zalivske zemlje.

Rizici za globalnu ekonomiju

Izraelski udari protiv iranskog vojnog rukovodstva i nuklearnih objekata razlog su snažno povećanog rizika za ionako nesigurno stanje svetske ekonomije. Globalna finansijska tržišta su u petak, 13. juna, pokazala klasične poteze od traženja bezbednih aktiva do bekstva iz rizičnih finansijskih instrumenata – sa indikacijama da bi početak novog sukoba na Bliskom istoku mogao delovati kao stagflaciona sila za ostatak sveta, posebno imajući u vidu da globalni lanci snabdevanja već duže vreme pokušavaju da se stabilizuju usled još uvek nezavršenog carinskog rata Trampove administracije protiv Kine, koji trenutno izgleda kao da je na dobrom putu da bude okončan, i drugih trgovinskih partnera SAD.

Iranska gasna platforma u gasnom polju Južni Pars u Persijskom zalivu, na ivici teritorijalnih voda Katara.

Glavni uticaj daljih izraelsko-iranskih sukoba na globalnu ekonomiju i finansijska tržišta bio bi zbog cena nafte. Naime, eventualno dramatično pogoršana geopolitička situacija predstavlja veliki izvor rizika za stanje globalne privrede.

Ipak, oružani sukob na Bliskom istoku teško da predstavlja nešto što je neočekivano za globalne investitore. Posledično, tržišni poremećaji nisu dobili veće razmere, što ukazuje na to da investitori nisu ni očekivali da će ekonomska šteta biti ozbiljna ili dugotrajna.

Dakle, cene nafte su fluktuirale zbog zabrinutosti zbog potencijalnih poremećaja u snabdevanju sa Bliskog istoka povezanih sa izraelskim udarima na Iran, ali do stvarnog smanjenja snabdevanja nije došlo. A Ormuski moreuz, vitalni prolaz za globalne isporuke nafte, ali i LNG-a, ostao je otvoren uprkos tenzijama.