Uprkos dubokim geopolitičkim razlikama i oštrim tenzijama izazvanim ratom u Ukrajini, Rusija i Sjedinjene Američke Države nastavljaju da održavaju i razvijaju saradnju u jednoj od retkih preostalih oblasti strateškog partnerstva — svemirskim istraživanjima. Zbog toga će agencije Roskosmos i NASA uskoro održati sastanak.
Generalni direktor ruske svemirske agencije Roskosmos, Dmitrij Bakanov, najavio je da će se tokom predstojećeg lansiranja letelice Crew Dragon na Floridi sastati sa rukovodstvom NASA-e. Povod je misija u kojoj će se, raketom Falcon 9 sa kosmodroma Kejp Kanaveral, u orbitu uputiti dva američka i jedan ruski kosmonaut. Očekuje se da će to biti sledeći takozvani „unakresni let“, zakazan za 31. jul, u kojem učestvuje ruski kosmonaut Oleg Platonov.
„Imamo zajedničke projekte – Međunarodnu svemirsku stanicu, gde postoje ruski i američki segment, i unakrsne letove. Pozvani smo na ovo lansiranje i vodićemo niz pregovora o daljoj saradnji“, izjavio je Bakanov za RBK televiziju, osvrnuvši se i na poslednji let sa kosmodroma Bajkonur, kada su Sergej Rižikov i Aleksej Zubricki leteli sa NASA astronautom Džonatanom Kimom.
Njegovu najavu potvrdio je i v.d. direktora NASA-e Šon Dafi, koga je početkom meseca imenovao predsednik SAD Donald Tramp. U svojoj izjavi Dafi je istakao da, uprkos dubokim političkim neslaganjima sa Moskvom, posebno u vezi sa Ukrajinom, SAD ne nameravaju da prekinu saradnju sa Rusijom u oblasti svemirskih istraživanja.
„Imamo velike nesuglasice sa Rusima oko Ukrajine. Ali nastavićemo da gradimo partnerstva i prijateljstva dok čovečanstvo napreduje u istraživanju svemira“, rekao je Dafi.
On je naglasio da se u teškim vremenima ne odbacuju postojeći odnosi, već se traži zajednički jezik, posebno u projektima kao što je Međunarodna svemirska stanica (ISS), jedan od simbola međunarodne naučne saradnje.
U tom kontekstu, Bakanov je istakao da Rusija ostaje aktivna na svim frontovima svemirskog tržišta. On je najavio da će Roskosmos do kraja godine izvesti više od 20 svemirskih lansiranja, kao i da Rusija raspolaže čitavim spektrom raketa – od teške i lake klase Angara, preko Sojuza-2 srednje klase, do buduće Sojuz-5. Takođe se razvija i sopstvena orbitalna stanica, što ukazuje na nameru Moskve da održi samostalnu ulogu u budućim svemirskim misijama.
Dok globalni politički odnosi ostaju napeti, saradnja u svemiru ostaje jedan od retkih prostora gde Rusija i SAD i dalje razgovaraju — i rade zajedno. Ostaje da se vidi koliko dugo će ovo partnerstvo opstati u uslovima sve većih pritisaka, ali za sada ISS, Crew Dragon i unakrsni letovi svedoče da naučna i tehnološka pragma može nadjačati političke barijere — bar u orbiti.
