Bi Srbin iz hercegovačkog sela Klepaca, koje se nalazi na istočnoj obali Neretve (naspram Čapljine), gde je ranije bila stara crkva Sv. Apostola Luke, s početka XVI veka, zadužbina čuvenih crkvograditelja Hrabrena-Miloradovića, a od 1857. crkva Preobraženja Hristovog (koju su Hrvati 1992. srušili do temelja, kao i celo selo).
Bio je rodom od familije Mandrapa i zvao se Vuksan-Vuk-Vukan, Vukašin. Treba da je rođen krajem XIX veka. Odrastavši u svome selu, otišao je i radio u Sarajevu, pa kad je došla ustaška NDH, on se vratio u svoje selo, ali su hrvatske ustaše i tamo došle, pobili mu sve u kući i mnoge druge Srbe po selu i okolini, a njega su sa nekih šumskih radova odvele u zloglasni logor Jasenovac, zajedno sa mnogim drugim. U Sarajevu je porodica Mandrapa bila poznata kao trgovačka porodica, ugledna i pobožna, blisko povezana sa Sarajevskom crkvom.
Tu je januara 1943. pogubljen od ustaškog koljača Žila Friganovića, koji videći Vukašina, postarijeg seljaka, kako spokojna lica i s nekim nedokučivim mirom posmatra strašno klanje svoje pravoslavne sabraće.
„Radi ti, dijete, svoj posao“
Dovede ga prekoreda pred iskopanu jamu gde su klali i bacali nevine žrtve i rešen da mu razbije taj mir i spokojstvo, zatraži od njega da vikne „Živio Pavelić“, pa kako on ništa nije odgovarao nego je samo mirno i spokojno ćutao, ubica mu je nožem sekao jedno po jedno uho i nos. Kada mu je mučitelj zapretio da će mu i srce iz grudi izvaditi, ako ne vikne pohvalu Paveliću blaženi Mučenik Vukašin je, mirno pogledavši u mučitelja i kroz njega u Božju neizmernosg, polako i razgovetno rekao: „Samo ti, dijete, radi svoj posao!“
Ovaj odgovor i nebeski mir na licu Svetog Novomučenika razbesneo je ubicu, pa mu je u besu iskopao oči, isekao srce, preklao mu grlo od uha do uha i onda ga nogama sjurio u jamu.
Potom je ubica poludeo i ovo sve ispričao u bolnici doktoru Nedu Zec, koji je ovo docnije i zapisao. Mučenikova freska postoji u manastiru Sv. Arhanđela Gavrila u Zemunu, zatim u skitu Jovan-do, metohu manastiru Ostroga kraj Nikšića, a pretpostavljeni lik mu je takođe naslikan i među Svetiteljima Zahumsko-hercegovačke eparhije (koji je urađen za proslavu njene 780-godišnjice).