I Sovjetski savez imao je svog Openhajmera – oca atomske bombe. On se zvao Igor Kurčatov i kao nuklearni fizičar bio je šef sovjetskog programa koji je iznedrio Staljinovo atomsko oružje.
Sovjetski savez je posle devet godina razvoja testirao svoju prvu atomsku bombu. Kod Semipalatinska u Kazahstanu. „Prva munja”, kako su nazvali prvu sovjetsku atomsku bombu, detonirana je 1949. godine.
Nedaleko od centra za testiranje atomskog oružja gde je detonirano 456 atomskih i hidrogenskih bombi nalazi se grad Kurčatov. Za vreme Sovjetskog saveza on nije postojao na mapama. Kroz njega je prolazila pruga, ali za tu stanicu nije mogla da se kupi karta.
Oni koji su dobili posao u institutima i pogonima koji su radili n atomskom oružju u Kurčatovu, prvo su odlazili u Moskvu. Ako bi prošli sve bezbednosne provere, država je organizovala prevoz do grada koji zvanično nije postojao. Najinteresantnije je to da su svi koji su živeli u Kurčatovu, adrese imali u Moskvi. Čak i najbliža rodbina nije smela da zna gde žive i šta rade. Praktično, oni su bili u dobrovoljnom izgnanstvu, nekoj vrsti logora.
Zanimljivo je da i u Rusiji postoji grad koji nosi ime Igora Kurčatova. On se nalazi u Kurskoj oblasti i nastao je 1968. godine zbog izgradnje nuklearne centrale.
Kurčatov u Kazahstanu je danas napušten. Šta nije propalo zbog zuba vremena, uništio je čovek. Lopovi su pokrali sve metalne delove, čak i armaturu u zidovima. Zgrade u kojima su nekada sa porodicama živeli vojnici, naučnici, lekari, sada podsećaju na Černobil.
Ta oblast je slabo naseljena. Manje od jedne osobe na hiljadu kilometara kvadratnih. To je garantovalo tajnovitost a zatim i bezbednost zbog radioaktivnog zagađenja. Komandni centar odakle su detonirane bombe imao je zidove debele dva metra i navodno je mogao da izdrži direktan udar atomske bombe. Sada je sve to uništeno.
