Najmudriji učitelji obično stavljaju ovog mnogoglavog demona – srebroljublje – nakon čulnog tiranina o kome smo govorili. Da, kako zbog našeg nedostatka mudrosti ne bismo odstupili od poretka mudrih, i mi ćemo slediti isti red i pravilo. Stoga ćemo ukratko govoriti o ovoj bolesti, a zatim reći nekoliko reči o njenom lečenju.
Srebroljublje je idolopoklonstvo, kći neverja, izgovor za sopstvene slabosti, predskazatelj starosti, preteča gladi, nagoveštaj suše.
Srebroljubac je hulitelj Jevanđelja i dobrovoljni otpadnik. Onaj koji je stekao ljubav razbacao je svoj novac; a onaj koji kaže da ima oboje, obmanjuje samog sebe.
Onaj koji oplakuje samoga sebe odrekao se čak i svoga tela i ne štedi ga u vreme nužde.
Ne govori da skupljaš novac radi siromašnih; jer udovičine dve lepte kupile su Carstvo Nebesko.
Susreli su se ljubitelj gostoljublja i ljubitelj novca; i ovaj drugi nazvao je prvoga bezumnim.
Onaj koji je pobedio ovu strast odsekao je brige; a onaj koji je njome vezan nikada se ne moli čisto.
Srebroljublje počinje pod maskom milostinje, a završava se mržnjom prema siromašnima. Srebroljubac je milosrdan dok stiče bogatstvo; ali kada ga nagomila, steže ruke.
Video sam one koji su bili siromašni novcem, ali su živeći sa siromašnima u duhu postali duhovno bogati — i zaboravili svoje ranije siromaštvo.
Srebroljubivi monah nije podložan lenosti; on stalno ima na umu reč Apostola: „Ako ko neće da radi, ni da jede“ (2. Sol. 3,10); i takođe: „Ove ruke su služile mojim potrebama i onima koji behu sa mnom“ (Dela 20,34).
Šesnaesta borba: onaj koji je u njoj pobedio ili je stekao ljubav Božju ili je odsekao sujetne brige.
O lažljivosti
Gvožđe koje udara u kamen proizvodi vatru; tako i praznoslovlje i šala rađaju laž.
Laž je uništenje ljubavi; a krivokletstvo je odbacivanje Boga.
Nijedan razuman čovek neće smatrati laž malim grehom; jer nema poroka protiv koga je Presveti Duh izrekao tako strašan sud kao protiv laži. „Pogubiće Bog one koji govore laž“ (Ps. 5,6–7); šta će onda biti sa onima koji slažu uz zakletvu?
Video sam ljude koji su se hvalili laganjem i praznoslovljem, i svojim dosetkama i šalama izazivali smeh, uništavajući u slušaocima skrušenost i tugu duha.
Kada demoni vide da se od samog početka trudimo da se uzdržimo od slušanja lakomislenog govornika, kao od smrtonosne zaraze, pokušavaju da nas prevare dvama pomislima: „Ne vređaj govornika“ ili „Ne postavljaj sebe iznad drugih kao pobožnijeg“. Beži odmah, ne oklevaj; inače će za vreme molitve tvoj um biti ispunjen slikama tih lakomislenosti. Ne samo da izbegavaj takve razgovore i društva, nego ih čak pobožno prekidaj unoseći sećanje na smrt i Poslednji sud — jer je u ovom slučaju bolje pretrpeti malo sujete nego postati uzrok opšte koristi.
Licemerje je majka laži i često njen uzrok. Neki kažu da licemerje nije ništa drugo do vežbanje u laganju i izum laži, uz koju ide i kažnjiva zakletva.
Onaj koji je stekao strah Božji odbacio je laž, imajući u sebi neiskvarenog sudiju — svoju savest.
Kao i kod svih strasti, tako i kod laži postoje različiti stepeni štete: jedna kazna čeka onoga koji laže iz straha od kazne, a druga onoga koji laže bez ikakve nužde.
Jedan laže radi zabave, drugi radi telesnog uživanja, treći da nasmeje prisutne, a četvrti da prevari bližnjega i nanese mu zlo.
Mučenje od strane vlasti može izbaciti laž; ali mnoštvo suza je sasvim uništava.
Lažljivac pravda sebe dobrim namerama i ono što je zaista uništenje duše smatra pravednim delom. On sebe predstavlja kao podražavaoca Rahave i misli da spasava druge svojom sopstvenom propašću.
Kada se potpuno očistimo od laži, tada, čak i ako prilika i nužda to zahtevaju, možemo je upotrebiti — ali ne bez straha.
Dete ne poznaje laž; kao ni duša očišćena od zlobe.
Onaj koji se veseli vinom govori istinu nehotice; tako i um opijen skrušenošću ne može da laže.
Dvanaesti stepen: onaj koji se popeo na njega stekao je koren vrlina.
— Sveti Jovan Lestvičnik, Lestvica
