Најмудрији учитељи обично стављају овог многоглавог демона – среброљубље – након чулног тиранина о коме смо говорили. Да, како због нашег недостатка мудрости не бисмо одступили од поретка мудрих, и ми ћемо следити исти ред и правило. Стога ћемо укратко говорити о овој болести, а затим рећи неколико речи о њеном лечењу.
Среброљубље је идолопоклонство, кћи неверја, изговор за сопствене слабости, предсказатељ старости, претеча глади, наговештај суше.
Среброљубац је хулитељ Јеванђеља и добровољни отпадник. Онај који је стекао љубав разбацао је свој новац; а онај који каже да има обоје, обмањује самог себе.
Онај који оплакује самога себе одрекао се чак и свога тела и не штеди га у време нужде.
Не говори да скупљаш новац ради сиромашних; јер удовичине две лепте купиле су Царство Небеско.
Сусрели су се љубитељ гостољубља и љубитељ новца; и овај други назвао је првога безумним.
Онај који је победио ову страст одсекао је бриге; а онај који је њоме везан никада се не моли чисто.
Среброљубље почиње под маском милостиње, а завршава се мржњом према сиромашнима. Среброљубац је милосрдан док стиче богатство; али када га нагомила, стеже руке.
Видео сам оне који су били сиромашни новцем, али су живећи са сиромашнима у духу постали духовно богати — и заборавили своје раније сиромаштво.
Среброљубиви монах није подложан лености; он стално има на уму реч Апостола: „Ако ко неће да ради, ни да једе“ (2. Сол. 3,10); и такође: „Ове руке су служиле мојим потребама и онима који беху са мном“ (Дела 20,34).
Шеснаеста борба: онај који је у њој победио или је стекао љубав Божју или је одсекао сујетне бриге.
О лажљивости
Гвожђе које удара у камен производи ватру; тако и празнословље и шала рађају лаж.
Лаж је уништење љубави; а кривоклетство је одбацивање Бога.
Ниједан разуман човек неће сматрати лаж малим грехом; јер нема порока против кога је Пресвети Дух изрекао тако страшан суд као против лажи. „Погубиће Бог оне који говоре лаж“ (Пс. 5,6–7); шта ће онда бити са онима који слажу уз заклетву?
Видео сам људе који су се хвалили лагањем и празнословљем, и својим досеткама и шалама изазивали смех, уништавајући у слушаоцима скрушеност и тугу духа.
Када демони виде да се од самог почетка трудимо да се уздржимо од слушања лакомисленог говорника, као од смртоносне заразе, покушавају да нас преваре двама помислима: „Не вређај говорника“ или „Не постављај себе изнад других као побожнијег“. Бежи одмах, не оклевај; иначе ће за време молитве твој ум бити испуњен сликама тих лакомислености. Не само да избегавај такве разговоре и друштва, него их чак побожно прекидај уносећи сећање на смрт и Последњи суд — јер је у овом случају боље претрпети мало сујете него постати узрок опште користи.
Лицемерје је мајка лажи и често њен узрок. Неки кажу да лицемерје није ништа друго до вежбање у лагању и изум лажи, уз коју иде и кажњива заклетва.
Онај који је стекао страх Божји одбацио је лаж, имајући у себи неисквареног судију — своју савест.
Као и код свих страсти, тако и код лажи постоје различити степени штете: једна казна чека онога који лаже из страха од казне, а друга онога који лаже без икакве нужде.
Један лаже ради забаве, други ради телесног уживања, трећи да насмеје присутне, а четврти да превари ближњега и нанесе му зло.
Мучење од стране власти може избацити лаж; али мноштво суза је сасвим уништава.
Лажљивац правда себе добрим намерама и оно што је заиста уништење душе сматра праведним делом. Он себе представља као подражаваоца Рахаве и мисли да спасава друге својом сопственом пропашћу.
Када се потпуно очистимо од лажи, тада, чак и ако прилика и нужда то захтевају, можемо је употребити — али не без страха.
Дете не познаје лаж; као ни душа очишћена од злобе.
Онај који се весели вином говори истину нехотице; тако и ум опијен скрушеношћу не може да лаже.
Дванаести степен: онај који се попео на њега стекао је корен врлина.
— Свети Јован Лествичник, Лествица
