Pesmu Sveti Sava svrstavamo u istorijske pesme Vojislava Ilića. Ilić je pisao rodoljubivu poeziju, kojoj pripada pesma „Sveti Sava“, te političko-satiričnu poeziju (Na Vardaru, Kosovskim sokolovima, Rodoljubu, Na Tičaru). Pored ovih pesama sa istorijskim temama, postoje i one koje sadrže elemente iz slovenske mitologije. Vojislav Ilić je pesnik koji je uvek bio osetljiv na nevolje svoga naroda. U svojoj poeziji je negovao različite vrste stihova: od sedmerca do dvanaesterca, a najviše pesama je ispevao u daktilsko-trohejskim šesnaestercima, nazvanim „Ilićevim heksametrima“; oni teku mirno, sporo, kao što ravničarska reka teče kroz neki predeo.
Jedna od zamerki koje se pripisuju Ilićevom stvaralaštvu može se videti u ovoj pesmi, a to je upotreba zastarelih reči (tavno, pozno, krepka, prezreti, prnu, čedo…).
Sveti Sava je još kao dečak od 17 godina, kako saznajemo iz njegove biografije, ostavio carsku krunu i carstvo i otišao u manastir kako bi se zamonašio. Ova pesma govori upravo o Rastkovom odlasku na Svetu Goru i razlozima zbog kojih se odlučio da ostavi svoj prethodni život. Prema nekim izvorima smatra se da je Rastko krišom otišao kako bi primio monaški čin, a to nam se govori i u pesmi jer vidimo da je umoran i bos stajao pred kapijom.
Sveti Sava – analiza pesme
Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira,
na kapiji zatvorenoj svetogorskog manastira?
„Već je prošlo tavno veče i nema se ponoć hvata.
Sedi oci kaluđeri, otvorte mi teška vrata.
Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge,
klonulo je moje telo, umorne su moje noge.
Al’ je krepka volja moja, što me noćas vama vodi,
da posvetim život rodu, otadžbini i slobodi.
Prezreo sam carske dvore, carsku krunu i porfiru,
i sad evo svetlost tražim u skromnome manastiru.
Otvor’te mi časni oci, manastirska teška vrata,
i primite carskog sina ko najmlađeg svoga brata“.
Zaškripaše teška vrata, a nad njima sova prnu
i s kreštanjem razvi krila i skloni se u noć crnu.
A na pragu hrama svetog gde se Božje ime slavi,
sa buktinjom upaljenom nastojnik se otac javi.
On buktinju gore diže, iznad svoje glave svete,
i ugleda čudeći se, bezazleno boso dete.
Visoko mu bledo čelo, pomršene guste vlasi,
ali čelo uzvišeno, božanstvena mudrost krasi.
Za ruku ga otac uze, poljubi mu čelo bledo,
a kroz suze prošaputa: „Primamo te, milo čedo“.
Vekovi su prohujali, od čudesne one noći,
vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći.
Al’ to dete jošte živi i njegova živi slava,
Jer to dete beše Rastko, sin Nemanjin, Sveti Sava.
Na početku pesme nalazimo pitanje, ko se to u kasnim noćnim satima našao ispred manastirske kapije. Pesnik nas time želi zainteresovati da pesmu pročitamo do kraja i saznamo ko je posetilac. Zatim sledi odgovor Rastka, on se obraća kaluđerima i govori im da mu otvore kapiju, jer je veče prošlo i ponoć se približila. Možemo zamisliti dete pred kapijom, sâmo, u to doba noći, uplašeni glas Rastkov koji moli da ga puste unutra. Zatim im govori da je umoran i da traži utočište kod njih.
Svetlost koja se pominje u istoj strofi je zapravo očišćenje od prethodnog života i sada bi Rastko želeo očistiti svoju dušu i približiti se Bogu. On zapravo traži mesto u kom je duhovno i nebesko iznad zemaljskog, materijalnog i prolaznog. Zbog toga je i došao u manastir, kao mesto u kom se telo čoveka može rehabilitovati i duša pronaći mir, gde mu ništa drugo neće biti potrebno sem tog osećaja mira i osećaja da se može pomoći drugima. Sveti Sava govori da je sa mnogo volje došao u manastir i da se želi posvetiti narodu i pomoći svojoj otadžbini.
Nakon toga Rasko nam daje naznake ko je on uopšte, govori da je napustio carske dvore, carsku krunu i želi se posvetiti skromnom manastirskom životu. Još nam govori da je jako mlad, da bi mogao biti njihov najmlađi brat.
U narednoj strofi u prva dva stiha nam se javlja onaj turobni Ilićev ton, ono tmurno i tamno što nalazimo u mnogim njegovim pesmama. Sova koja uz kreštanje razvija krila daje pesmi dinamiku, stvara osećaj straha i pustoši. Sova označava smrt i to može značiti da je Rastko svoj prethodni život ostavio negde iza sebe, zakopao ga, i da je taj prošli život sada za njega mrtav.
Zatim nam se uvodi još jedan lik u pesmu, to je nastojnik koji se pojavljuje sa buktinjom u ruci. Buktinja u njegovoj ruci može označavati svetlost, spas koju je Rastko pronašao došavši baš u manastir. Nakon toga dobijamo kratak opis Rastkovog izgleda. To je dečak, bezazlenog lica, guste kose, bos kao neki sirotan.
Nasuprot tome pominje se njegovo visoko i ponosno čelo, zapažamo da to i nije samo neko obično dete već dečak mudar i pametan, čak uzvišen. Otac ugledavši takvo dete pred vratima rastužio se, poljubio ga u čelo, kroz suze prošaputao „Primamo te milo čedo“ i tu vidimo da je Rastko bio na sigurnom mestu i da je pronašao svoje utočište.
U poslednjoj strofi nam se govori da su od ovog događaja prošli vekovi. Kaže se da je ta noć bila čudesna, noć u kojoj je srpski prosvetitelj došao u manastir i kasnije učinio mnoga značajna dela za svoj narod i svoju zemlju. Mnogi vekovi će još proći, ali slava koja će veličati i slaviti Svetog Savu će trajati barem još toliko. Ova poslednja strofa nam se javlja kao nekakva misao, više nemamo monaha i Savu pred kapijom, već tu činjenicu da će ime i delo Svetog Save ostati za buduća vremena. Zapravo možemo zaključiti da je to i bio razlog Savinog dolaska u manastir, pomogao je svom narodu i njegova duša je sada zauvek mirna, a njegovo delo i njegov život se i danas slave. Rastko je pronašao onu svetlost i spas sa početka pesme.
2022. godine objavljen je spot za ovu pesmu
Grupa autora uz podršku EXIT fondacije iz Novog Sada, danas je objavila video spot sa pjesmom „Sveti Sava“, čiji je autor srpski pjesnik Vojislav Ilić, povodom obilježavanja Savindana.
Pjesmu punog naziva „Sveti Sava – Ko udara tako pozno“ je otpjevao dječji hor KUD „Mladost“ iz Bača u Vojvodini, a atraktivne originalne crteže za video klip napravio je novosadski umjetnik Serjoža Popov.
Idejni tvorac i producent ovog projekta je Dušan Kovačević, prvi čovjek Exit festivala, izvršni producent je Zdravko Vulin, a podršku u realizaciji pružio je poznati glumac Viktor Savić i drugi prijatelji.
Autorsku ekipu muzičkog spota čini još audio snimatelj Filip Kuranji, a za montažu i animaciju bio je zadužen Sava Kesić.
