Eparhija raško-prizrenska privukla je pažnju javnosti saopštenjem da je rimokatolički sveštenik albanskog porekla Fran Koljaj bez saglasnosti SPC organizovao skup na prostoru pravoslavnog manastira Bogorodice Hvostanske u selu Studenica na okupiranoj teritoriji Kosova i Metohije.
Političko okupljanje skriveno pod paravanom verskog obreda bilo je propraćeno Koljajevim provokativnim govorom u kom je srpski manastir nazvao ”etnički albanskim i ilirskim”, uz poruke usmerene protiv Srbije i pobedonosne osvrte na ulazak OVK u Prištinu u junu 1999.
Kako saopštava Eparhija raško-prizrenska, u ovom trenutku nije jasno da li je katolički biskup koji deluje na okupiranoj teritoriji naše južne pokrajine bio upoznat sa planovima za održavanje ovog skupa, i da li je za isti dao svoju saglasnost.
Aktivacija para-religijskih struktura na KiM
Indikativno je da do ovog događaja dolazi u svetlu povišene aktivnosti samoproglašenog ”arhiepiskopa prištinskog, pećkog i celog Kosova*” Nikole Džufke koji se u prethodnih nekoliko dana sastao sa gradonačelnicima* Peći, Prištine i Đakovice, stičući tako dodatan publicitet — ovome je posebno doprineo upravnik okupirane Đakovice koji je Džufku opisao kao ”nadbiskupa Autokefalne pravoslavne crkve Kosova*”.
Sam Džufka poznat je srpskoj javnosti po nasilnim upadima u srpske crkve i manastire na okupiranoj teritoriji, uz pokušaje njihovog prisvajanja za svoju para-religijsku organizaciju — i mada on pritom deluje u uslovno pravoslavnom ključu, vredna je pomena činjenica da je inauguracija ove nekanonske strukture sprovedena na prostoru katoličke crkve Svetog Antuna Padovanskog.
Ekumenizam i interesi Vatikana
Pokušaji otimanja srpskog nasleđa na Kosovu i Metohiji posebno su se intenzivirali početkom godine sa pogoršanjem i kasnijom smrću poglavara Albanske Pravoslavne Crkve, devedesetpetogodišnjeg arhiepiskopa tiranskog Anastasija Janulatosa čije su grčko poreklo sledbenici velikoalbanskog fašizma videli kao uvredu.
Sa Janulatosovom hospitalizacijom, u zapadnim medijima pojavljuju se narativi o usponu hrišćanstva među Albancima, a identični tekstovi objavljuju se i sada kada se na čelu Albanske pravoslavne crkve našao Fatmir Peljuši koji je aktivno uključen u rad nekoliko ekumenističkih organizacija — tokom svog školovanja u Bostonu, Peljuši je uspostavio veze sa drugim crkvenim figurama koje su mu omogućile angažman u različitim formama dijaloga sa Vatikanom.
Implikacije
Svi ovi procesi, a posebno ukoliko ih sagledamo kao deo šire strategije nedvosmisleno ukazuju na intenziviranje prisvajanje srpskih spomenika na Kosmetu od strane različitih verskih i para-religijskih struktura uz posledičnu fizičku likvidaciju prisustva SPC na okupiranoj teritoriji.
Ovakav razvoj događaja predstavljao bi bolan udarac na Crkvu, ali i priliku za raskolničke strukture unutar same SPC da iskoriste krizu i preduzmu radikalnije korake koji mogu biti usmereni bilo na nasilnu smenu patrijarha, bilo na formiranje nove raskolničke strukture — uostalom, dva episkopa koji deluju na prostoru SAD već su preregistrovali svoje eparhije pod drugim imenom.
Ovakvo urušavanje crkvenog poretka, bez obzira na njegovu konkretnu formu, dovelo bi do duboke društvene krize koja teško da bi prošla bez političkih, ali i strateških posledica po Srbiju koje se u srednjoj perspektivi mogu pokazati kao katastrofalne.
Za Kompasinfo Radomir Jerinić
