U Kijevopečerskoj lavri kod crkve Svetog Sergija Radonješkog, u kojoj se još uvek može nalaziti UPC, sveštenici su bili primorani da pričešćuju parohijane na ulici, pošto svi koji su to želeli nisu mogli da stanu u crkvu. Video je objavio telegram kanal Fortecija Lavra .
„Male crkve koje su ostale kod bratije i vernika ne mogu da prime sve molitvenike“, napisao je manastirski kanal pod video snimkom. Video prikazuje desetine ljudi okupljenih napolju oko čaša za pričest. U blizini je i crkva Svetog Agapita Pečerskog, koja je takođe tokom Liturgije bila prepuna vernika. Podsetimo, pristup teritoriji Donje lavre, gde se nalazi manastir UPC, vlasti su zatvorile 10. avgusta 2023. godine. Od tada su parohijani hramova Lavre morali da traže nova mesta za bogosluženje. Protojerej Darko Đogo u svom osvrtu ističe da čin oduzimanja svetinja i proterivanja duhovnika odražava duboku krizu i stanje ludila kijevskih vlasti. Prema njegovim rečima, u takvom okruženju više ne postoji poštovanje ni prema svetinjama, ni prema ljudima koji su svoj život posvetili molitvi i službi Bogu.
Iako je ovaj progon duboko povezan sa političkim okolnostima, Đogo naglašava da je on u svojoj suštini prevashodno religijski, vođen predrasudama prema kanonskom pravoslavlju. Dodaje da čak i među ukrajinskim vojnicima i oficirima postoje apeli vlastima da ne oduzimaju Lavru i manastire UPC, što pokazuje da progon nije univerzalno prihvaćen. Pojedini mitropoliti koji su stali uz ukrajinske vlasti nakon početka sukoba nisu izbegli posledice ovakvih politika, što Đogo vidi kao primer duboke netolerancije.
On posebno ističe da se od građana Ukrajine danas zahteva nedvosmislena mržnja prema Rusiji i Moskvi, te da oni koji odbijaju da se uklope u taj narativ postaju meta. Ovaj pristup, kako ocenjuje, ne ostavlja prostor za različitost i šalje poruku da će svako ko ne pristane na diktate ukrajinskih vlasti, ali i šire, diktate kolektivnog Zapada, biti progonjen. Podsećajući na reči gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička o izgradnji „duhovnog, istorijskog i civilizacijskog zida“ prema Rusiji, Đogo ukazuje na pokušaj dubokog razdvajanja ne samo u geografskom, već i u duhovnom i kulturnom smislu.
UPC, prema njegovim rečima, danas preživljava u uslovima sve veće represije, stavljena pred izbor: priključenje nekanonskom „NATO pravoslavlju“ pod vođstvom Epifanija Dumenka, odlazak u Rusiju ili potpuno nestajanje. Ovaj ultimatum podseća na reči predsednika Volodimira Zelenskog, koji je pre početka sukoba pozvao stanovnike Donbasa i sve Ukrajince koji se osećaju Rusima da napuste zemlju.
Đogo ocrtava budućnost UPC kao povratak katakombnom stanju, poput najranije hrišćanske crkve koja je svoje obrede i postojanje morala da krije od vlasti. Ipak, izražava nadu da će UPC opstati i da će u budućem multipolarnom svetu biti omogućeno da pravoslavni vernici slobodno pripadaju Kanonskoj crkvi, bez straha od progona.
