Posle užasne propasti Sodoma, Lota je bilo strah da živi u Sigoru, da i taj grad ne zadesi ista kazna Božija, jer se Sigor nalazio u oblastima sodomskim, te se zajedno sa kćerima udaljio na planinu koja se nalazila iza Sigora, kuda mu je Gospod i zapovedio da beži. Nastanio se u pećini sam sa svojim kćerkama. Kako je potom došlo do njegovog pada sa kćerkama koje su ga napile vinom, o tome piše u knjizi Postanja, i ko želi može da pročita.
Stid nam ne dozvoljava da detaljno pišemo o Lotovom sagrešenju, dovoljno je i ono što piše u Bibliji. Ovde ćemo se samo zamisliti zapanjeni pred silom pijanstva, jer je čoveka koga nisu mogle da savladaju bezbrojne grehovne sablazni kakve su se događale u Sodomu, savladalo vino i u pustinji na planini gurnulo ga u greh. No, nije krivo vino, nego prokleto pijanstvo (uporedi sa Priče Solomonove, 20: 1), od koga nastaje toliko velika šteta da o tome ne treba ni govoriti. Jer to svako može videti iz svakodnevnog iskustva i u crkvenim knjigama je dosta pisano o štetnosti pijanstva. Ipak, i mi ćemo o tome nešto ovde reći.
Poznati starogrčki filosof Anaharsis[1] govorio je da vinova loza rađa tri grozda: prvi – grozd naslade, drugi – opijanja, a treći – žalosti. Ovaj filosof je time ukazao da neznatna upotreba vina služi za užitak i zdravlje čoveka, jer utoljava žeđ, lekovito deluje na želudac i veseli srce čoveku (Psalm, 104: 15), dok mnogo upotrebe vina čini čoveka pijanicom, porađa mnogobrojne svađe, raspaljuje njegov bes i pobuđuje ga na tuče i bitke iza kojih dolazi mnogo žalosti. Ukoliko želimo da podrobno razmotrimo snagu pijanstva i ako pijanstvo nazovemo čokotom, onda ćemo naći grozdove rođene iz pijanstva koji čoveku donose ne korist, već štetu i tugu – naći ćemo ne tri, već više, čitavih deset čokota.
Dakle, neka pijanstvo bude od nas nazvano čokotom, ali ne plodnim, već onim o kome prorok Mojsije piše u Ponovljenim zakonima: Jer je čokot njihov od čokota Sodomsko i iz polja Gomorskoga; Grožđe je njihovo grožđe otrovno, zrna su mu gorka. Vino je njihovo otrov zmijin i ljuti otrov aspidin (5 Mojsijeva, 32: 32–33). Zaista, pijanstvo Sodome i Gomore je grožđe koje ne rađa ništa osim grožđa punog žuči, gorčine i otrova zmija i aspida koje porađa jarost, jer kakav je vrt, takvi su i plodovi u njemu (uporedi Luka, 6: 43-45).
Dakle, prvi čokot sa čemerne loze jeste pomračenje uma, promena razuma i gubljenje pamćenja, jer para i snaga vina, koja se diže iz stomaka ispunjenog vinom i stiže do glave, zamagljujući mozak i zbunjujući um. Zato ima mnogo onih koji, kada se napiju, ne sećaju se ničega, ne znaju šta rade ni šta govore, kao ludaci. Čak i ako ih zadesi neko zlo, sramota ili povreda, sledećeg jutra se ničega ne sećaju. Za takve ljude se ispunjava ono što je napisano u Pričama Solomonovim: Izbiše me, ali me ne zabolje; tukoše me, ali ne osjetih; (Priče Solomonove, 23: 35).
Drugi čokot je – bestidnost, jer se pijani nikoga ne stidi, nego izgubivši stid, izgovara skverne, hulne, bestidne reči, nepodnošljive za celomudreno uvo. Njegova usta postaju kao prazna štala, puna smrdljivog izmeta, a jezik mu postaje kao lopata koja izbacuje izmet. Srce takvog čoveka nije ništa drugo do riznica mnogih zala, iz koje ne može proizaći ništa dobro, već samo zlo, prema rečima Jevanđelja: …a zao čovek iz zle riznice srca svoga iznosi zlo, jer usta njegova govore od suviška srca (Luka, 6: 45).
Treći čokot sa loze pijanstva je neuspeh u čuvanju tajni, jer sve što trezna osoba krije duboko u svom srcu, zakopavajući u tišini, bilo da su to njegove sopstvene tajne ili one koje mu je neko drugi poverio, pijanac sve to objavljuje svima. Pored toga, on se seća svega što je davno učinjeno i predato zaboravu, i poput mrtvog čoveka, vaskrsava to. Takav čovek je kao bure puno novog pića, u kojem, dok piće žubori i izliva se, kvasac ne ostaje na dnu, već se diže na površinu i, gonjen iz bureta unutrašnjom toplotom, ističe napolje. Na isti način, kod pijanog čoveka sila opijenosti uznemirava tajne srca i izbacuje ih van. On svojim ustima otkriva tajne, baš kao što kvasac izlazi sa dna bureta, i, kako se obično dešava, poput hrane iz stomaka ispunjenog pijanstvom, bljuvanjem se izbacuju tajne. U pijanstvu se i jelo i piće i tajna pretvaraju u bljuvotinu.
Isus – Vinogradska loza, Grčka, 19. vek
Četvrti čokot pijane sodomsko-gomorske loze je rasplamsavanje želje za telesnim odnosom. Zbog toga apostol i obaveštava: I ne opijajte se vinom, u čemu je razvrat (Efescima, 5: 18)… A sveti Vasilije Veliki govori: „Nesumnjivo da iz vina, kao iz nekog izvora potiče pomamna pohota koja daleko prevazilazi čak i neuzdržanost svih beslovesnih životinja prema ženskom polu; jer beslovesne životinje ne prelaze granice prirodnog, dok oni koji se napiju vinom traže ženski pol u muškarcima, a muški pol u ženama“.
Peti čokot, ispunjen zmijskim i aspidinim otrovom predstavlja gnev, bes, neprijateljstvo, svađe, tuče i krvoproliće. Prorok Osija kaže kako se knezovi, i ne samo knezovi nego i obični ljudi, razbolješe od mijeha vina, i besno ustaju jedan na drugoga (vidi Osija, 7: 5). Zbog toga se u pričama kaže: Kome: jaoh? Kome: kuku? Kome svađa? Kome vika? Kome rane ni za što? Kome crven u očima? Koji sjede kod vina, koji idu te traže rastvorena vina (Priče Solomonove, 23: 29-30). I Sirah opominje: Ne junači se u vinu, jer je vino mnoge pogubilo. Gvožđe se kuša u peći i kaljenju, a vino kuša srce oholih u pijanstvu (Sirah, 31: 29–30). I još Sirah govori: Gorka je muka duši vino kad se mnogo pije, pa još u svađi i kleveti. Pijanstvom se raspaljuje jarost bezumlja, snaga se troši uludo i rane se zadaju (Sirah, 31:34–35).
Šesti čokot zlokobnog pijanstva je oštećenje zdravlja, slabljenje fizičke snage, drhtanje ruku, glavobolja, promene u očima, stomačne tegobe, stenjanje, bolesti, prerana starost, smanjenje životnog veka i rana smrt.
Sedmi čokot je rasipanje imovine, uništavanje bogatstva i nedostatak zarade. Radenik pijanac neće se obogatiti, i koji prezire maleno, polagano će propasti (Sirah, 19:1). O koliko je mnogo takvih, koji su od velikog bogatstva došli do krajnjeg siromaštva! Primer za to može biti bludni sin.
Osmi gorki čokot je gubitak spasenja, jer pijanstvo uništava duhovno bogatstvo baš kao što uništava materijalna dobra. Pijanstvo se usuđuje da počini sve grehe, jer greha koji trezna osoba prezire, kojeg se plaši ili koga se stidi, ona se ne stidi, ne plaši se niti prezire da počini kada je pijana. U Pateriku se nalazi priča o izvesnom egipatskom pustinjaku, kome je demon obećao da ga više neće ugnjetavati nikakvim iskušenjima, ako samo počini jedan od tri greha. Predložio mu je sledeća tri greha: ubistvo, blud i pijanstvo. „Učini jedno od toga – rekao je demon. Ili ubij čoveka, ili učini preljubu, ili se jednom napij — i onda ćeš ostati u miru, i posle toga te više neću iskušavati nikakvim iskušenjima“.
Pustinjak je u sebi ovako razmišljao: „Strašno je ubiti čoveka, jer je to samo po sebi veliko zlo i zaslužuje smrtnu kaznu kako po Božijem tako i po državnom sudu. Počiniti blud, stid, izgubiti do tada očuvanu čistoću tela – žalosno je i gnusno oskrnaviti se onome koji ranije nije poznavao takvo skrnavljenje. Opiti se jednom, ne izgleda veliki greh, jer će se čovek otrezniti posle sna. Dakle, idem da se napijem da me demon ne bi više mučio i mirno ću živeti u pustinji“. Uzevši svoje rukotvorine, otišao je u grad i prodao ih, a potom ušao u krčmu i napio se. Pod uticajem satane, desilo se da razgovara sa jednom bestidnom i preljubotvornom ženom. Budući prelešćen, pao je sa njom. Kada je sa njom počinio greh, došao je muž te žene i zatekavši grešnika sa ženom počeo je da ga tuče, a on, oporavivši se, poče se tući sa tim mužem i, savladavši ga, ubi ga. Na taj način je taj pustinjak počinio sva tri greha – počevši sa pijanstvom počinio je i blud i ubistvo. Grehe kojih se bojao i gnušao kada je bio trezan, smelo je činio kada je bio pijan, i time je uništio svoje dugogodišnje podvige. Ukoliko kasnije kroz istinsko pokajanje nije uspeo da ponovo dođe do njih – jer se milošću Gospodnjom čoveku koji se iskreno kaje vraćaju njegove ranije zasluge – ti podvizi su uništeni njegovim padom u greh. Eto kako pijanstvo gura u sve grehe i lišava spasenja, uništavajući vrline. O tome jasno govori sveti Jovan Zlatousti: „Pijanstvo, čak i kod onih koji su celomudreni, znaju za stid, imaju razum, krotost i smirenje, sve baca u ponor zločina“. Zar čovek koji je izgubio sve svoje vrline kroz pijanstvo neće biti lišen svog spasenja i odbačen od nebeskog nasledstva? Apostol govori istinu: … ni pijanice…, neće naslediti Carstvo Božije (1Kor. 6:10).
Deveti gorki čokot je – gnjev Božiji, jer pijanica prestupajući zapovesti Božije, izaziva gnjev Božiji svojim gresima. Zato prorok Isaija uzvikuje: Teško onima koji rane i idu na silovito piće i ostaju do mraka dok ih vino ne raspali. I na gozbama su im gusle i psaltiri i bubnji i svirale i vino. A ne gledaju na djela Gospodnja i ne vide rada ruku Njegovijeh (Isaija, 5: 11–12). Takvim i prorok Jeremija govori: Pijte i opijte se, i bljujte i padajte, da ne ustanete od mača koji će pustiti među vas (Jeremija, 25: 27).
Deseti i najgorkiji čokot vinove loze jeste nesumnjiva pogibija duše jer drugi grešnici, kada se približe času smrti, mogu se pokajati i zažaliti zbog svojih grehova, imajući trezven um; Kako može pijan čovek, umirući, da se pokaje ako ne zna za sebe i ne zna da mu se približava neočekivana smrt? Osoba koja umre bez pokajanja neizbežno završava u paklu.
Eto kakvi su čokoti tog sodomsko-gomorskog grožđa, to jest pijanstva, čiji se ukus, iako u početku deluje slatko, kasnije pretvara u gorčinu žuči i u zmijski i aspidin otrov. Sve ovo nije rečeno da bi se osudilo vino, već da bi se prekorilo pijanstvo, jer je vino stvoreno od Boga za radost i zdravlje ljudi, a ne za pijanstvo i štetu.[2]
Izvor: Sabornik
Evo šta kaže sveti Zlatousti: „Vino nam je dato da bi se ljudi veselili, a ne da bi se nedolično ponašali, da bi se smejali a ne da bi bili ismejani, da bi bili zdraviji a ne da bi se razbolevali, da bi se popravljale slabosti tela, a ne da bi se uništavala duševna čvrstina.“ Još na drugom mestu on govori: „Pijanstvo nije od vina, nego od prekomerne upotrebe: vino nam je dato samo za telesno zdravlje a ne za nešto drugo, ali tome je prepreka prekomerna upotreba“. Iz ovih reči učitelja vidi se da vino nije krivo, nego bezmerna neuzdržanost onih koji piju. Isti svetitelj smatra da su pijanice, zbog njihovog neumerenog pijanstva, nečasniji od pasa, magaraca i drugih beslovesnih životinja, jer nijedna životinja ne jede niti pije više nego što joj je potrebno, i niko je ne može naterati da jede ili pije više nego što njena priroda želi. Pijani čovek, čak i bez prisile, sve više puni svoj stomak, tako da čak i sebi nanosi štetu.
