„I videh, i gle, Jagnje stajaše na gori Sionu, i s njim sto četrdeset i četiri hiljade koji imahu ime Oca njegovog napisano na čelima svojim“ (Otkr. 14:1).
Do ovog stiha pred nama je bila veoma tužna slika: zastrašujuće zveri, užasne stvari, ime antihrista. Sve to izaziva duboku duhovnu žalost. Ali u isto vreme apostol Jovan nam pokazuje drugu sliku: Jagnje, to jest Hristos, stoji na gori Sionu, a sa njim je 144.000 ljudi koji imaju ime Oca Njegovog napisano na čelima svojim. To je simboličan broj, a ne tačan. To su ljudi koji su se potpuno posvetili Bogu.
U prethodnom poglavlju rečeno je da će satana staviti svoj žig na čelo i desnicu ljudi.
Kada primamo sveto krštenje i kada nas sveštenik pomazuje svetim mirom, čujemo reči: „Pečat dara Duha Svetoga.“ Miropomazanje je kao laičko rukopoloženje – Duh Sveti se daje svakome od nas, čineći nas članovima Crkve, Hristovim ljudima, sa imenom Boga Oca i Njegovog Sina na našim čelima.
Novi vojnik Hristov, koji je krštenjem uveden u život Crkve, biva zapečaćen: miro se stavlja na čelo, grudi, oči – svuda.
Čelo se smatra mestom uma
Mi se uvek krstimo po čelu. Čelo se smatra mestom uma, koji upravlja životom i ličnošću čoveka. Kada činimo znak Časnog Krsta, mi se molimo da ostanemo verni Hristu, da nas Božija blagodat sačuva, da ne odreknemo veru i da budemo odani Crkvi i Gospodu našem Isusu Hristu.
Zato je rečeno da je ime Božije napisano na čelima našim – to znači da smo zapečaćeni, posvećeni i predani Bogu.
Glasovi sa neba i nova pesma
„I čuh glas s neba kao huku mnogih voda, i kao glas groma velikoga; i čuh glas svirača koji svirahu u gusle svoje“ (Otkr. 14:2). Vidite kako je prethodna slika bila strašna, a sada imamo harmoniju, mir i radost – prisustvo i blagoslov Božiji.
„I pevahu kao novu pesmu pred prestolom, i pred četiri zveri i starcima; i niko ne mogaše naučiti pesmu osim onih sto četrdeset i četiri hiljade, koji su iskupljeni sa zemlje“ (Otkr. 14:3).
Tih 144.000 pevaju novu pesmu pred prestolom i pred četiri zveri – simbolom četvorice Jevanđelista, i pred starcima. Oni su iskupljeni od zemaljskog načina razmišljanja, od plotskog života koji drži čoveka u ropstvu greha.
Zašto Crkva ne blagosilja razvrat i nečistotu?
„Ovo su oni koji se ne oskvrniše sa ženama, jer su devstvenici; ovo su oni koji idu za Jagnjetom kuda god ono pođe. Ovi su iskupljeni između ljudi, kao prvina Bogu i Jagnjetu“ (Otkr. 14:4).
Ovde se kaže da se nisu oskvrnili i da su devstvenici. Ne radi se o tome da je brak nečist – Crkva blagosilja brak. Ali Crkva ne blagosilja razvrat i nečistotu. Na saborima su kao jeretici osuđeni oni koji smatraju da je brak nečist.
Ovo je više reč o duhovnom devstveništvu, a ne o telesnom. Mnogi monasi i monahinje se ovde pominju kao prvine – ljudi koji su svoj život posvetili Bogu. Ali ima i primera poput svete Marije Egipatske, koja nije bila telesna devica, već se kroz pokajanje i podvige uzdigla na najviši nivo svetosti.
Istinsko devstveništvo je čistota duše od greha. Apostol kaže „muževnoumni“ da bi pokazao da sledbenici Hristovi treba da budu hrabri, ne plašljivi, da ne strahuju od borbe i stradanja, već da smelo ispovedaju Hrista.
„I u ustima njihovim ne nađe se laž; jer su bez mane pred prestolom Božijim“ (Otkr. 14:5).
To su ljudi bez prevare i licemerja, osvećeni u Crkvi putem pokajanja i Svetih Tajni. Oni pevaju novu pesmu, stoje pred Jagnjetom, ime Božije je na njihovim čelima, nemaju krivice.
Anđeli koji propovedaju Jevanđelje
„I videh drugog anđela gde leti posred neba, koji imaše večnu blagovest da propoveda onima koji žive na zemlji, i svakom plemenu i jeziku i narodu“ (Otkr. 14:6).
Ovaj anđeo javno, pred svima, objavljuje večnu radosnu vest – Jevanđelje. On govori: „Bojte se Boga i dajte mu slavu, jer dođe čas suda njegovog; i poklonite se onome koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene“ (Otkr. 14:7).
Strah Božiji nije psihološki strah već ljubav, strahopoštovanje i svest o Božijoj svetosti, uz osećaj sopstvene slabosti i nedostojnosti.
Pad Vavilona
„I drugi anđeo za njim ide, govoreći: Pade, pade Vavilon veliki, što napoji sve narode vinom gneva bludničenja svoga“ (Otkr. 14:8).
Veliki Vavilon je simbol sile ili carstva koje je svojim nečistotama opilo narode. Sveti Oci su ga tumačili različito – neki kao Rim, neki kao carstva ovoga sveta. To je svaka sila koja odvraća ljude od Boga.
Opomena trećeg anđela
„A treći anđeo za njima iđaše govoreći glasom velikim: Ako se ko pokloni zveri i liku njenom, i primi žig na čelo svoje ili na ruku svoju, i on će piti od vina gneva Božijega…“ (Otkr. 14:9–10).
Ovo znači da će oni koji prime žig zveri biti odvojeni od Boga i mučeni. To nije Božija kazna u smislu osvete, već posledica čovekovog izbora – kao kada neko popije otrov, iako je upozoren. Bog upozorava da bi nas spasao.
Večne muke i večna radost
„I dim mučenja njihovog izlaziće u vekove vekova; i neće imati mira dan i noć koji se klanjaju zveri i liku njenom, i koji primaju žig imena njenog“ (Otkr. 14:11).
Ovo odbacuje jeretičke teorije kao što su preseljenje duša (reinkarnacija) ili učenje o čistilištu. Čovek živi jednom, umire jednom i ide ili u večni život sa Bogom ili u večnu odvojenost od Njega.
Mučenje je večno, ali i Carstvo Božije je večno. Blaženi su oni koji uđu u Carstvo Božije, a nesrećni oni koji ostanu odvojeni od Boga, jer više neće imati priliku da promene svoj večni položaj.
