Hrišćanska porodica je svetinja. Ona je ikona zajednice Boga i čoveka, mesto gde se ljubav, poštovanje i žrtvena briga prožimaju u svakodnevnom životu. Apostol Pavle uči: „Muževi, ljubite svoje žene kao što je i Hristos zavoleo Crkvu i samoga sebe predao za nju“ (Ef. 5,25). Ova reč Božija postavlja jasan temelj braka: ljubav koja se žrtvuje za drugoga, a ne ljubav koja dominira, ponižava ili povređuje.
Porodično nasilje je greh koji razara brak i dušu
Porodično nasilje je neprihvatljivo, teško kršenje zapovesti ljubavi i greh koji razara i brak i dušu. Ono nije privatna stvar u koju se ne treba mešati, nego zlo koje ugrožava život, dostojanstvo i duhovno zdravlje čoveka. Svako nasilje u porodici, bilo fizičko, psihičko, ekonomsko ili duhovno, suprotno je Jevanđelju Hristovom.
Ovo se podjednako odnosi na slučajeve kada muž maltretira ženu, žena muža, roditelji decu ili deca roditelje. Opravdanja za porodično nasilje nema. Počinilac ne može biti „izazvan“ niti njegovo nasilje ikada može biti opravdano ponašanjem žrtve. Oni koji ćuteći prikrivaju počinioca postaju saučesnici u njegovom grehu i dele odgovornost za patnju žrtve.
Trpljenje zla nije hrišćanska vrlina kada ono uništava život
Hristos nas je naučio da ljubav podrazumeva zaštitu slabog i razobličavanje nepravde. Žrtva nasilja ima pravo na zaštitu i pomoć. Obraćanje policiji, socijalnim službama ili organizacijama za pomoć nije nepoverenje u Boga, već mudrost i odgovornost.
Počinilac nasilja mora biti zaustavljen. Njegovo privođenje pravdi nije osveta, već prilika da se suoči sa svojim grehom i da se pokaje. Crkva stoji uz žrtve. Sveštenik, duhovnik ili zajednica vernih treba da budu mesto podrške, molitve i ohrabrenja. Ohrabrujem sve žrtve porodičnog nasilja da se obrate nadležnim državnim institucijama radi zaštite, kako bi zlo bilo zaustavljeno i pravda zadovoljena.
Hrišćanska porodica nije mesto straha, nego mesto mira
Hrišćanska porodica nije mesto straha, nego mesto mira. Gde je nasilje, tu je narušena slika Božija u čoveku. Zaustavljanje nasilja i lečenje posledica nisu razaranje porodice, već jedini put ka njenom istinskom isceljenju.
Neka nam pred očima uvek bude lik Hrista, koji „ne lomi prelomljenu trsku i ne gasi tinjavi fitilj“ (Mt. 12,20) – On podiže, isceljuje i vraća dostojanstvo svakome. Neka svaka hrišćanska kuća bude mesto gde se ljubav, a ne strah, širi iz dana u dan.
Autor: Otac Dejan Krstić
