U spisku apostola navedenim u Jevanđeljima po Mateju (Mt 10, 2) i Luki (Lk 6, 14) apostol Andrej Prvozvani zauzima drugo mesto posle svog brata, apostola Petra, ali u Jevanđelju po Marku (Mk 3,18) – naveden je na četvrtom mestu. Pomenut je i u Delima apostolskim (DAP 1, 13). Na stranicama Jevanđelja po Jovanu, Andrej se pojavljuje još dvaput – vodi dijalog sa Isusom o hlebu i ribi pred čudesno hranjenje pet hiljada ljudi i zajedno sa apostolom Filipom dovodi Jeline Isusu (Jn 12,20). Prema Jevanđeljima po Mateju i Marku poziv u apostolsku službu Andreja i Petra dogodio se u blizini Galilejskog jezera, dok apostol Jovan u svom Jevanđelju po Jovanu opisuje Andrejev poziv koji se dogodio u blizini Jordana, neposredno nakon krštenja Isusa.
Apostol Andrej Andrej rođen je u živopisnom gradu Vitsaidi, na obali Genisaretskog jezera. Bio je ribar, sin Jonin i brat apostola Petra. Bio je iz porodice koja nije bila bogata, nego pobožna i blagočestiva. Kada se proširio glas da se na Jordanu pojavio prorok koji poučava o skorom nastupanju Sudnjeg dana, Andrej, u ime svoje porodice, ide da vidi šta se tamo dešava. Uskoro postaje učenik Jovana Krstitelja i ovde upoznaje Hrista.
Ova priča nam objašnjava zašto je Andrej nazvan Prvozvani; prvi je postao Isusov učenik. Tada Isus šalje Andreja kući i on se vraća svojim uobičajenim dužnostima. Glasine na Istoku brzo se šire… Tu i tamo kažu da se u Galileji pojavio neverovatan prorok, koji je čak veći od Jovana Krstitelja. Možemo da zamislimo kako se zabrinuto Andrejevo srce steglo od ove vesti. Zašto ga Isus ne zove? Da li se predomislio? Zaboravio? Nesumnjivo, Andrej je o ovome mnogo puta razgovarao sa svojim bratom, koji je od Isusa dobio čudno ime: kamen.
„I idući pored mora Galilejskog vide dva brata, Simona, koji se zove Petar, i Andriju brata njegova, gde meću mreže u more, jer behu ribari. I reče im: hajdete za mnom, i učiniću vas lovcima ljudskim“ (Mt 4, 18–19).
Jevanđelja nam govore malo o mestu koje je Andrej zauzimao među ostalim učenicima. Više se govori o Petru, koji je bio najstariji od Dvanaestorice i postao vrhovni apostol, pa čak i o najmlađem od njih, mladom Jovanu. Svi apostoli bili su braća jedni drugima i svi su bili jednaki. Svi podjednako delili sklonište i hranu sa Isusom, svi su slušali Njegove parabole, bili svedoci Njegovih čuda. Prisetimo se samo jednog od njih, vrlo izražajnog čuda hranjenja velikog broja ljudi sa pet hlebova i dve ribe. Ljudi slede Isusa. Već je veče, svi su gladni… Isus naređuje narodu da legne, a zatim je, uzimajući hleb i zahvaljujući se, delio učenicima, a učenici onima koji su ležali, takođe ribu, koliko su želeli. Dogodi se čudo.
Bilo je dovoljno hleba i ribe za sve, svi su bili siti… Ovo čudo ima mnogo aspekata značenja, ali recimo ono glavno: tamo gde je Hristos, nema mesta stradanju i patnji. Zbog toga je i došao da spase ljude od nevolja, pogotovo što svako ko Ga sledi može biti siguran da neće ostati bez Božje nege i zaštite. Ova priča se završava vrlo simvolično: „A kad su bili zadovoljni, rekao je svojim učenicima: Skupite preostale komade da se ništa ne izgubi. I skupili su ih i napunili dvanaest kotarica komadima po pet ječmenih hlebova…” Dvanaest kotarica ovde predstavlja Dvanaest apostola. Apostoli su oni koji će ići u svet da dovedu ljude Hristu, kako bi Bogu vratili izgubljeno čovečanstvo.
Apostol Andrej, zajedno sa ostalim učenicima, prisustvovao je Tajnoj večeri, a zatim je zajedno sa svima doživeo šok i užas kada je Isus uhvaćen i osuđen na smrt. Veliki petak, subota… Činilo se da su im sve nade propale. Ali u nedelju se dogodi nešto neočekivano. Žene koje su išle do groba kažu da je grob prazan, Hrista nema. A onda počinju susreti sa Vaskrslim. I kako zora postepeno odagnava tamu, tako se i tama, sumnje i strahovi isteruju iz srca apostola. Hristos je živ! Pobedio je smrt. Dakle, sve što je rekao je istina.
Setimo se drevne hrišćanske tradicije prema kojoj su apostoli bacali žreb i u skladu sa tim žrebom išli da propovedaju Jevanđelje u različitim zemljama. Andrej je imao puno toga da propoveda u Trakiji i Skitiji. Ako je to tako i nema razloga da se sumnja u svedočenje koje je došlo iz 3. veka, onda je apostol Andrej propovedao na obalama Crnog mora. Kao rezultat analize upućivanja na Skitiju u delima pesnika Ovidija (43. p. n. e – 18. n. e), gotovo savremenika Andreje Prvozvanog, možemo u to vreme da istaknemo njene granice. Ova zemlja je, prema Ovidiju, zauzela teritoriju severno od Crnog mora, protežući se od Kavkaskih planina, Meotide (Azovsko more) i reke Tanais (Don) do reke Gipanis (Južni Bug) na zapadu i uključujući poluostrvo Krim, a na severu omeđena Skitskim ili Ritejskim gorama.
Prema brojnim istraživačima, reč „Skiti“ mogli su kasnoantički i ranovizantijski autori da označe druge narode koji su živeli u severnom crnomorskom regionu, odnosno u bivšim skitskim zemljama. Staroruska predanja („Priča o prošlem vremenima“ – početak XII veka) govore o poseti apostola Andreje zemljama na kojima je Kijev naknadno nastao, pa čak trasiraju put apostola do Novgoroda i severnih ruskih zemalja. Nemoguće je dokazati ili opovrgnuti ova predanja. Na svom putu Prvopozvani apostol pretrpeo je mnoge patnje i muke od neznabožaca: bio je proteran iz gradova i pretucen.
U Sinopi je kamenovan, ali, ostajući nepovređen, verni Hristov učenik neumorno je propovedao narodu besedu o Spasitelju. Molitvama apostola Gospod je činio čudesa. Trudom svetog apostola Andreja nastale su hrišćanske crkve, kojima je on postavljao episkope i sveštenstvo. Poslednji grad u koji je prvozvani apostol došao i gde mu je bilo suđeno da primi mučeničku smrt bio je grad Patra (Grčka).
Gospod je pokazao mnoga čuda preko svog učenika u gradu Patri. Bolesnici su bili isceljeni, slepi su progledali. Molitvom apostola ozdravio je teško bolesni Sozije, plemeniti građanin; polaganjem apostolskih ruku iscelile su se Maksimila, žena vladara Patre, i njegov brat Stratokles. Čuda koja je činio apostol i njegova vatrana reč prosvetlila su gotovo sve građane grada Patre istinskom verom. Malo je neznabožaca ostalo u Patri, među njima je bio i vladar grada Egeat.
Apostol Andrej mu se više puta obratio jevanđelskim rečima. Ali čak ni apostolska čuda nisu prosvetlila Egeata. Sveti apostol s ljubavlju i smernošću obratio se njegovoj duši, nastojeći da mu otkrije hrišćansku tajnu večnog života, čudesnu silu Časnog krsta Gospodnjeg. Razjareni Egeat naredi da se apostol razapne na krst. Andrej je razapet na krstu u obliku slova H koji se od tada naziva Andrejev krst. Da bi muke bile duže, upravnik grada Egeat naredio je da se ne zakucava, već da mu vežu ruke i noge. „O krste, osvećen od mog Gospoda i Učitelja, pozdravljam te, sliko užasa, ti si, nakon što je na tebi umro, postao znak radosti i ljubavi!“ – ovim rečima se apostol popeo na ovaj krst. Dva dana je visio na njemu do svoje smrti, dva dana je razgovarao sa ljudima koji su stajali okolo…
Ljudi koji su ga slušali saosećali su sa njim svim srcem i tražili da se sveti apostol skine sa krsta. Uplašen narodnim ogorčenjem, Egeat je naredio da se okonča pogubljenje. Ali sveti apostol je počeo da se moli da ga Gospod počasti smrću na krstu. Bez obzira kako su vojnici pokušavali da uklone apostola Andreja, ruke ih nisu slušale. Raspeti apostol, hvaleći Boga, rekao je: „Gospode, Isuse Hriste, primi duh moj“. Tada je silan sjaj Božanske svetlosti obasjao krst i mučenika raspeta na njemu. Kada je sjaj nestao, sveti apostol Andrej Prvozvani već je predao svoju svetu dušu Gospodu (+ 62). Maksimila, žena namesnika, uzela je telo apostola sa krsta i časno ga sahranila.
Nekoliko vekova kasnije, za vreme cara Konstantina Velikog, mošti svetog apostola Andreja svečano su prenesene u Carigrad i položene u hram Svetih apostola pored moštiju svetog jevanđelista Luke i učenika apostola Pavla – apostola Timoteja.
Veruje se da se oblik H ili kosi, takozvani „Andrejev krst“, prvi put pojavio na jugozapadu Francuske u X veku, a od XIV veka postao je tradicionalan, iako je izvorni izvor ovog oblika krsta nepoznat. Kosi krst uveden je u italijansku umetnost nakon renesansnog perioda.
Ikonografski je apostol Andrej prikazan u crvenoj i zelenoj odeći sa kratkom bradom, u kojoj se nalazi krst ili kosi krst, simbol njegovog mučeništva, kao i svitak u ruci ili knjiga.
Na Svetoj Gori postoji skit Svetog apostola Andreja. U ovoj atonskoj svetinji čuva se deo moštiju – lobanja Svetog Andreja Prvozvanog.
