Priča kaže da su, kada je Stanoje imao svega 14 godina, oko jeseni 1777. godine, pri skupljanju harača, Turci pretukli njegovog oca pred celom porodicom, posle čega je ovaj pao u postelju, a zatim umro. Mladog Stanoja, ova scena proganjala je do kraja života.
Kako bi ga sačuvala od teških poslova na selu, majka je Stanoja dala na abadžijski zanat, a tu je naučio i da čita i da piše. Uskoro je imao sopstvenu radnju, posao mu je dobro išao, a bogatstvo se uvećavalo.
Ipak, sećanje na nepravedno stradalog oca stalno ga je mučilo.
Čovek koji se odrekao titule vožda
Na poziv Karađorđa da se pridruže borbi protiv Turaka, Stanoje se odazvao. Njegovo prvo učešće počelo je prilikom osvajanja tvrđave Rudnik. Karađorđe ga je brzo zavoleo, Stanoje ga je svuda pratio i uskoro postao njegova desna ruka. Dvojica hajduka bili su pobratimi, a po nekim izvorima vožd je Glavašu bio stari svat ili čak kum na svadbi.
Stanoje Glavaš zauvek će ostati upamćen po tome što se odrekao titule vožda i vođe Prvog srpskog ustanka u korist Karađorđa Petrovića. Na Skupštini u Orašcu, 1804. godine, Glavaš je rekao: “Nego, vi uzmite za vrhovnog vožda Karađorđa, kojeg ću ja prvi slušati, koji je bolji od mene i od sviju nas, a ja ću činiti što mogu, kao do sad”.
Tako je i bilo. Glavaš se istakao u boju na Deligradu i opsadi Beograda. Sa 2.500 pešaka, 500 konjanika i jednim drvenim okovanim topom početkom septembra 1806. godine oslobodio Prokuplje od Turaka, a već sutradan ustanici su oslobodili i Kuršumliju.
Bio je „strah i trepet“
Glavaš je zbog svoje hajdučke prošlosti, učešća u Prvom srpskom ustanku i popularnosti među običnim narodom bio stalno pod pratnjom ljudi beogradskog vezira – Sulejman-paše Skopljaka. Legenda kaže da su ga se Turci toliko plašili da ni ime nisu hteli da mu izgovaraju “da ne čuje zlo”.
Turci su Stanoja Glavaša ubili 25. februara 1815. godine po nalogu Sulejman paše iskasapiviši celo njegovo telo i odsekavši mu glavu. U blizini mesta pogibije, u jednoj jaruzi pored puta, prvobitno je bio i sahranjen.
Glavu su Turci odneli Sulejman-paši na uvid, posle čega je dugo stajala okačena ispred beogradske Stambol kapije, a zatim je nestala, da bi se kasnije pojavila sahranjena sa telom.
Postoje dve verzije priče o tome kako je glava dospela do groba. Po jednoj, glavu je krišom noću skinula Glavaševa polusestra Marija. Po drugoj, nju je otkupila Stanojeva sestra Stana od jednog Turčina, kradom, od dela bratovljevog blaga.
Kako bilo, celo telo je 1902. godine preneto u posebnu kamenu grobnicu u dvorištu crkve Svetog Arhangela Gavrila u selu Baničina u današnjoj opštini Smederevska Palanka.
Manifestacija „Dani Stanoja Glavaša“ u Glibovcu
Tradicionalna manifestacija „Dani Stanoja Glavaša“, posvećena je poznatom junaku iz Prvog srpskog ustanka. Održava se od 2005. godine u njegovom rodnom selu Glibovcu, kod Smederevske Palanke.
Put do Glibovca učesnici ove jedinstvene svetkovine, na fijakerima i konjima, započinju od konaka u centru grada, koji nosi ime neustrašivog harambaše i najvernijeg prijatelja i kuma vožda Karađorđa. Kratki predah i pauzu, na putu do Glibovca, prave na izvoru Buline vode, gde je Stanoje Glavaš često dolazio, a zatim u dvorištu osnovne škole i u crkvenoj porti pokazuju svoje znanje i umeće.
Nagrada pobedniku – harambaši, sastoji se od pečenog praseta, novčane nagrade i prelaznog jatagana harambaše.
Glavnu atrakciju manifestacije predstavlja nadmetanje za titulu harambaše u sledećim disciplinama: skok u dalj iz mesta, bacanje kamena s ramena, borba na gredi, obaranje ruku, nadvlačenje klipka i bacanje potkovice. Drugi deo programa rezervisan je za nastupe kulturno-umetničkih društava, pozorišnih umetnika, poznavaoca srpske istorije, etnoizložbe i sl.
