Poljoprivredna proizvodnja u našoj zemlji suočava se mnogobrojnim izazovima, od agroekoloških uslova za primarnu proizvodnju do promena na tržištu. Zbog toga je u Novom Sadu osnovan „Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije“. On pod jedno okrilje okuplja stručnjake čiji je cilj da zajedno rešavaju sistemske probleme, a koji zahtevaju saradnju između privrede, nauke, državnih institucija, udruženja poljoprivrednika, nevladinih organizacija i drugih relevantnih učesnika.
Osnivači Saveza su Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada, Udruženje „Eko Inovacija na Balkanu“ iz Novog Sada, Institut za razvoj i inovacije iz Beograda i kompanija „Gilab“ iz Beograda, uz podršku poljoprivrednika koji već primenjuju regenerativne poljoprivredne prakse u svojoj proizvodnji
Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije, 12. marta u prostorijama Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, predstaviće svoju viziju, ciljeve i aktivnosti.
Biće organizovane i panel diskusije, koje će se baviti aktuelnim temama od značaja za ceo sektor regenerativne poljoprivrede, pokrivajući problematiku gazdinstva, ali i kreiranja tržišta za regenerativne proizvode.
Šta sve predstavlja regenerativnu poljoprivredu?
Pojam regenerativne poljoprivrede prvi je definisao Robert Rodejl, američki izdavač poljoprivredne literature. Jedan od ključnih principa je pokrivanje tla tokom cele godine, čak i u periodima kada na njemu nisu zasejani usevi.
Zemljoradnici koji koriste taj model najčešće koriste ostatke ratarskih kultura posle žetve, poput stabljika kukuruza ili pšenice. Ostavljanje „dobro usitnjenih ostataka žetve“ na njivama doprinosi očuvanju tla, ali i boljem prinosima u narednom periodu. Taj dodatni sloj sprečava brzo isparavanje vode iz zemljišta, tokom kišne sezone sprečava brzo oticanje vode u dublje slojeve zemljišta, a i snižava temperaturu i smanje eroziju.
Kako nam je objasnila prof. dr Svetlana Vujić sa Poljoprivrednog fakulteta, nedovoljna sposobnost konvencionalne poljoprivrede da se prilagodi klimatskim promenama je izvor ekonomskih i mnogih drugih neizvesnosti. U intenzivnoj proizvodnji se nedovoljno primenjuju organska đubriva, zemljište se intenzivno obrađuje, određeni period u godini je bez biljnog pokrivača i izložen eroziji, što dovodi do pitanja održivosti takvog sistema.
Vremenski uslovi za biljnu proizvodnju postaju sve izazovniji, njihov negativan uticaj je izraženiji na zemljištima lošijih svojstava – rekla je Vujić za Novosti. U tom smislu, regenerativna poljoprivreda, odnosno mere koje se podrazumevaju kao regenerativne, doprinose održavanju i poboljšanju stanja zemljišta.
Ukratko, osnovni cilj regenerativne poljoprivredne prakse,jeste očuvanje biodiverziteta i životne sredine i obezbeđivanje održive proizvodnje hrane za buduće generacije.
U planu su edukacije za poljoprivrednike
Kako kaže naša sagovornica, imajući u vidu da Savez okuplja različite institucije i organizacije, pomoć bi se ogledala u edukaciji i većoj informisanosti samih proizvođača, ali i svih drugih učesnika u proizvodnji, kao i u intenzivnijem istraživanju različitih praksi regenerativne poljoprivrede u agroekološkim uslovima naše zemlje.
Krajnji cilj je održiva, ekonomski stabilna i razvijena poljoprivreda u regionu, zasnovana na regenerativnim praksama kako bi pripremili naše poljoprivrednike da budu što nezavisniji, otporniji i stabilniji. Pojedini proizvođači već primenjuju mere regenerativne poljoprivrede, međutim neophodna je veća informisanost kako bi se podigla svest o važnosti očuvanja, prvenstveno kvaliteta zemljišta, kako bi se u budućnosti moglo odgovoriti na sve veće zahteve tržišta – ističe profesorka.
Prema rečima Siniše Borote iz Instituta za razvoj i inovacije, Savez funkcioniše kroz pet radnih grupa.
Neprofitna organizacija „ABE“ donosi svoje iskustvo u polju umrežavanja, razmene znanja i edukacije. Poljoprivredni fakultet sa svojim akademskim kadrom pokriva aspekte istraživanja i inovacija.
Poljoprivrednik i savetodavac Florian Farkaš, koji je po struci agronom, i koji u skopu svog privatnog gazdinstva primenjuje regenerativne metode proizvodnje već dugi niz godina, obezbeđuje potrebna iskustva iz prakse.
Kompanija „Gilab“ poseduje stručnost u sferi savremenih digitalnih tehnologija i mehanizacije. Institut za razvoj i inovacije donosi ekspertizu iz oblasti društvenih nauka i u sklopu Saveza se prvenstveno bavi mehanizmima finansijske podrške i drugim društvenim podsticajima regenerativnoj poljoprivredi – navodi Borota.
