Na društvenim mrežama ljudi plasiraju priče o svojim uspešnim karijerama, putovanjima, izgledu, „vrhunskim” provodima i poređenje s tim može poljuljati poštovanje prema sebi. Nije zdravo da malo vrednujemo sopstvena nastojanja, mišljenja i ideje
Na društvenim mrežama ljudi plasiraju priče o svojim uspešnim karijerama, putovanjima, izgledu, „vrhunskim” provodima i poređenje s tim može poljuljati poštovanje prema sebi. Nije zdravo da malo vrednujemo sopstvena nastojanja, mišljenja i ideje Kakvo mišljenje imamo o sebi? Da li nam je važno šta drugi misle o nama? Da li vrednujemo sami sebe?
Recimo, kao mladi želimo da budemo uspešni đaci i dobri drugari, da budemo popularni, a možda i ne želimo da se previše opterećujemo okolinom i želimo da živimo neko vreme u „svom svetu”.
S godinama dolaze veće ambicije, obrazovanje i uspeh u poslu, ljubav, porodica, putovanja, zarada, zabava, uticaj na društvo, sve što nam padne na pamet kao dobra ideja. Onda kada smo nešto smisleno zamislili, trebalo bi da se potrudimo da to i ostvarimo. Ako u tome uspemo, imaćemo više poštovanja prema samom sebi. Ukoliko ne budemo uspešni, možemo da se obeshrabrimo, ali još važnije, možemo pokušati da nešto radimo drugačije ili da sebi postavimo nove ciljeve.
Poređenje s drugima
Samopoštovanje je vrednovanje nas samih. Zdravo je ako mislimo dobro o sebi i vidimo da zaslužujemo poštovanje drugih, a nezdravo je kada malo vrednujemo sopstvena nastojanja, mišljenja i ideje. Neretko se od nečega odustaje, smatrajući da niste vredni toga, a da niste čak ni pokušali.
Izgradnja samopoštovanja odvija se od ranog doba, kada počinjemo da doživljavamo sebe, iako se toga ne sećamo. Kada smo mladi, na naše samopoštovanje utiče mnogo toga: izgled, prihvaćenost u grupi vršnjaka, uspeh u školi ili sportu, ljubavni doživljaj ili neki neuspeh. Sa sazrevanjem neke od ovih stvari mogu i dalje biti prisutne, ali se javljaju i nove: da li dobro živimo, da li smo našli dobar posao ili završili fakultet, putovali ili upoznali nove ljude.
U suštini mi se ugledamo na našu referentnu grupu, odnosno na ljude koji imaju neposredan uticaj na nas. To su oni koji nas okružuju, s kojima provodimo vreme, uža i šira porodica, vršnjačka grupa, kolege i koleginice na poslu ili sportskom društvu. Hteli ili ne hteli, mi se s njima poredimo.
Nekome prija da njegovi prijatelji budu uspešni, uspešniji od njega samog, što je podstičuće, a ima i onih koji žele da budu najbolji, jer jedino na taj način održavaju visoko samopoštovanje.
I društveno-političke okolnosti utiču na naše samopoštovanje. U restriktivnim društvima ne možemo ispuniti svoje ambicije. Nekada to zahteva neetičke poteze za koje, na sreću, većina ljudi nije spremna. Zato i postoje migracije ka nekom drugom mestu gde se može naći sreća. Građanski aktivizam stvara osećaj da radimo nešto korisno. To pruža mogućnost da se ostvarimo, pod uslovom da ne padnemo u zamku da će nam sve biti potaman ako se promene društvene okolnosti.
I virtuelna stvarnost utiče na nas. Ne samo mladi, već i stariji sve više vremena provode na internetu, naročito na društvenim mrežama. Sve je to nepresušan izvor informacija, učenja, kontakata i zabave bilo koje vrste, ako to koristimo namenski i kontrolisano.
Posledice mogu biti, pored navedenih koristi, svesno i nesvesno poređenje našeg života sa sadržajem koji drugi ljudi plasiraju o sebi, svojim uspešnim karijerama, putovanjima, izgledu, skupoj garderobi, kolima, kućama i „vrhunskim” provodima.
Što smo više izloženi tom sadržaju veća je verovatnoća da tim ljudima počinjemo da zavidimo, što se negativno odražava na naše samopoštovanje, jer većina nas ne vodi takav život. Nekada su nam lepe sadržaje prodavali časopisi i televizija, a sada internet. Virtuelna stvarnost je pažljivo isplanirana da ostavi veliki utisak u jednoj fotografiji ili kratkom videu, kao i svaki drugi propagandni program. Sve je to jedan dobro osmišljen biznis u oblasti zabave i samopromocije, i toga moramo biti svesni, da se ne bi odrazilo na naše samopoštovanje.
Da li se dovoljno trudimo
Svi navedeni faktori utiču na naše samopoštovanje, neki više, a neki manje. Na sreću, mogućnost kontrole ili samokontrole je u našim rukama. S kim ćemo se porediti ili se nećemo uopšte porediti, da li ćemo postati mizantropi ili smatrati da nam sudbina nije naklonjena, zavisi u najvećoj meri od nas samih. Internet, društvene mreže i virtuelnu stvarnost trebalo bi da iskoristimo za našu dobrobit i zabavu, umereno kao i sve drugo što svakodnevno konzumiramo.
Samopoštovanje se gradi planiranim aktivnostima u odnosu na želje koje smo zamislili. Bez truda neće biti ni rezultata, uspeh i neuspeh će se smenjivati, i uvek će neki ljudi delovati uspešnije od nas, a neki drugi ne. Na kraju svakog dana ili nedelje možemo sebi da postavimo jednostavno pitanje: Da li smo se dovoljno potrudili da ostvarimo to što želimo? Ako jesmo, samopoštovanje će rasti, uprkos povremenim neuspesima.
