Hezbolah, odnosno njihovi borci, su, kao i pripadnici drugih militantnih organizacija iz islamskog sveta, devedesetih godina učestvovali u ratu u BiH, a nedavno ubijeni komandant u tome je igrao ključnu ulogu.
Tokom govora na sahrani Fuada Šukra, visokog zvaničnika Hezbolaha koji je ubijen u izraelskom udaru na predgrađe Bejruta u utorak, lider te šiitske militantne organizacije Hasan Nasralah dotakao se i jednog „zanimljivog“ detalja iz bogate biografije stradalog oficira.
„Mučenik Fuad Šukr bio je vođa grupe koja je otišla u Bosnu da podrži muslimane početkom devedesetih“, rekao je Nasralah tokom govora.
O Šukrovom angažmanu u Bosni nakon njegove smrti pisao je i „Majadin“, libanski medij blizak Hezbolahu, koji je naveo da se on od 1992. godine bavio spoljnim poslovima, kada je između ostalog „mentorisao omladinu koja je podržavala svoju braću u Bosni“.
Poznati britanski novinar Robert Fisk, koji je tokom rata često boravio u BiH, napisao je da je u borbama učestvovalo oko 150 pripadnika Hezbolaha. Oni su bili među prvim dobrovoljcima sa Bliskog istoka koji su došli da podrže bosanske muslimane.
Veze Hezbolaha sa tzv. Armijom BiH tokom Rata u BiH nisu tajna. Na kraju krajeva, ta organizacija nikada nije pokušala da prikrije svoju podršku bosanskim muslimanima. Njihove akcije bile su deo šireg iranskog angažmana u sukobu na prostoru bivše SFRJ.
Od Bejruta do Sarajeva
Američki vazduhoplovni oficir i obaveštajac Stiven O’Hern je svojoj knjizi o iranskoj Islamskoj revolucionarnoj gardi pisao da su pripadnici te elitne jedinice slali oružje i obučavali muslimansku vojsku tokom Rata u BiH (1992-95), ali i tzv. Oslobodilačku vojsku Kosova (OVK) tokom Rata na KiM 1999. godine.
Iran je bio jedna od prvih zemalja koje su podržale vlasti u Sarajevu nakon izbijanja rata, zaobilazeći embargo na izvoz oružja na prostor tadašnje SFRJ koji je Savet bezbednosti UN uveo u septembru 1991. godine.
O’Hern navodi da je administracija američkog predsednika Džordža Buša Starijeg bila protiv iranskog mešanja u Bosni. Navodi da je pod američkim pritiskom hrvatska zaplenila iransko oružje koje je preko te zemlje trebalo da završi u rukama vojnika tzv. Armije BiH.
Međutim, nekoliko godina kasnije, administracija Bila Klintona je – iako se javno zalagala za poštovanje embarga – tajno podržala isporuku iranskog oružja muslimanskoj vojsci. Iranski operativci su u Bosnu slali ne samo puške i uniforme, već i protivoklopno naoružanje i lake prenosive raketne sisteme.
Iranski specijalci i Hezbolah
Kako navodi taj američki stručnjak, iranski specijalci ubrzo su se infiltrirali i u obaveštajne strukture u Sarajevu. Sa njima su u Bosnu stigli i članovi Hezbolaha. Oni su se uskoro razvili bliske odnose sa visokim zvaničnicima vladajuće SDA, koji su opstali i u godinama nakon okončanja rata.
Kako je pre desetak godina pisao Gordon Baros, američki politikolog i stručnjak za Balkan, mnogi u američkom Stejt departmentu devedesetih godina su verovali da bi, ukoliko se Srbi i Hrvati otcepe od BiH, ta zemlja postala „neodrživa krnja islamska država“ i „platforma za iranski terorizam“.
Prema navodima holandskog politikologa Cesa Vibesa, koji je pisao o vezama SAD i radikalnih islamista u Bosni, „Turska i Saudijska Arabija su tokom rata bile više nego spremne da isporuče oružje i da odvuku Izetbegovića od iranskog uticaja, ali je bosanska vlada bila daleko više usmerena ka Iranu“.
Američki obaveštajci u Bosni došli su do istog zaključka. Robert Baer, agent CIA stacioniran u Sarajevu tokom rata, kasnije je tvrdio da je „vlada bosanskih Muslimana klijent Iranaca … Ako bi morali da naprave izbor između CIA i Iranaca, oni će uvek izabrati Irance“.
Izetbegović bio na iranskom platnom spisku
Nije tajna da je lider bosanskih muslimana Alija Izetbegović gajio simpatije prema iranskoj Islamskoj revoluciji iz 1979. godine, kao i prema osnivaču Islamske republike, ajatolahu Ruholi Homeiniju. Grupa njegovih bliskih saradnika je 1982. tajno otputovala u Iran kako bi učestvovali na islamskom seminaru, da bi nakon povratka u Jugoslaviju bili uhapšeni.
Prema izveštaju CIA do kog je došao američki novinaru Džejms Rajzen, sam Izetbegović je bio „bukvalno na [iranskom] platnom spisku“, a jednom prilikom je primio 500.000 dolara u gotovini od iranskih agenata. Zanimljivo je da je iranski ambasador u BiH bio jedini strani diplomata koji je pratio Izetbegovića tokom njegove predizborne kampanje 1996. godine.
Veruje se da je „čovek za vezu“ sa Iranom u Sarajevu bio Hasan Čengić, Izetbegovićev čovek od poverenja zadužen za šverc oružja i zaobilaženje embarga. Nakon rata, Čengić je smenjen sa mesta zamenika ministra odbrane, navodno pod američkim pritiskom. On je, međutim, nastavio da igra značajnu ulogu u SDA.
Međutim, on nije bio jedini oficir tzv. Armije BiH koji je sarađivao sa Irancima. Nakon što su Amerikanci početkom 2020. ubili komandanta jedinice Kuds u okviru Islamske garde Kasima Sulejmanija, u medijima širom regiona osvanula je informacija da se tadašnji bošnjački član predsedništva BiH Šefik Džaferović tokom rata u BiH sastajao upravo sa tim iranskim oficirom.
„Sulejmani je bio prisutan u BiH i kada su mudžahedini likvidirali Srbe odsecajući im glave, sa čim je Džaferović bio upoznat, ali nije preduzeo nijedan korak da se počinioci tog gnusnog zločina privedu pravdi“, pisale su „Večernje novosti“ tok prilikom.
Izrael i Vojska Republike Srpske
O dejstvima Izraela, pre svega obaveštajnih službi iz te države, na teritoriji BiH tokom rata zna se značajno manje, ali je poznato da je Tel Aviv u određenoj meri podržavao Vojsku Republike Srpske (VRS).
U holandskom izveštaju o Srebrenici iz 2002, na kom je između ostalih radio i Ces Vibes, navodi se da je Mosad na tom prostoru bio posebno aktivan, kao i da su Izraelci VRS snabdevali artiljerijskom municijom.
O prisustvu izraelskog oružja u Srbiji i Republici Srpskoj pisao je i američki istoričar Adam Garfinkl, koji je podršku jevrejske države Srbima povezao sa zajedničkim stradanjem dva naroda tokom Drugog svetskog rata, kao i činjenicom da su mnogi Hrvati i Muslimani pristupili vojnim formacijama koje su ratovale na strani nacista.
