Glavni neprijatelji partizana u Narodno oslobodilačkoj borbi nisu bili Nemci i ustaše već četnici. Komunisti su smatrali da će na vlast doći samo ako pobede četnike u čijim redovima su uglavnom bili Srbi – najbrojniji narod na prostoru Kraljevine Jugoslavije.
Saradnja komunista i ustaša pre Drugog svetskog rata
Osim toga, komunisti su sa ustašama najmanje dve decenije pre početka Drugog svetskog rata imali veoma blisku saradnju. Ona se zasnivala na zajedničkom cilju a to je bio rušenje Kraljevine Jugoslavije. I ustaše i komunisti su smatrali da je velikosrpska buržoazija porobila druge narode i uskratila im državnu samostalnost.
Komunisti pozdravljaju ustaški ustanak
Na primer, nakon neuspešnog Velebitskog ustanka 1932. godine, Komunistička partija Jugoslavije je podržala tu oružanu akciju ustaša. U partijskom listu „Proleter” istaknuto je da Komunistička partija Jugoslavije „pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno na njihovu stranu”.
Nakon 3 godine, dakle 1935. potpisan je sporazum između ustaša i komunista „O uništenju srpstva“, odnosno sporazum o zajedničkom radu na uništenju Kraljevine Jugoslavije, Pravoslavlja i Srpstva.
Ipak, potrebno je vratiti se opet tri godine unazad i sagledati šta je sve prethodilo ovom sporazumu i kako je tekla istorija saradnje ustaša i komunista.
Veća eskalacija sukoba u Lici i Dalmaciji
„U poslednje vreme počinje da se širi posebno u Lici i severnoj Dalmaciji ustaški pokret protiv srpskih okupatorskih vlasti. Bilo je više sukoba između naoružanih ustaša i žandara.
Između Šibenika i Benkovca ustaše su digle u vazduh četiri žandarske kasarne. U sukobima u Lici zarobili su pet žandara i odveli ih sa sobom kao taoce. Vlada je, da uguši pokret proglasila opsadno stanje u tim krajevima, poslala 1.400 žandara, tri bataljona vojske, dva konjička odreda i jednu brdsku bateriju”.
Kritike Milana Gorkića prema komunistima u Dalmaciji
U novembru 1932. godine, u tekstu objavljenom u zvaničnom glasilu Komunističke partije Jugoslavije, sekretar CK KPJ Milan Gorkić je kritikovao komunističke vođe iz Dalmacije jer se nisu pridružile ustašama tokom Velebitskog ustanka.
Posledice Velebitskog ustanka i koncentracioni logor Jadovno
Tokom ustanka koji je propao jer su se ustanici razišli kućama, žandari su kod sela Jadovna ubili pripadnika ustaškog pokreta Stepana Devčića. U znak osvete ustaše su po dolasku na vlast upravo na tom mestu formirali koncentracioni logor Jadovno.
Za 132 dana postojanja, od 11. aprila do 21. avgusta 1941. godine tamo su na najsurovije načine likvidirane 40.123 osobe. Jadovno predstavlja samo uvod u ono šta će se desiti u Jasenovcu, najozloglašenijem ustaškom logoru u kome su na najsvirepije načine ubijani Srbi.
Saradnja komunista i ustaša kroz lične kontakte
Da se vratimo na saradnju komunista i ustaša. Većina učesnika Velebitskog ustanka pobegla je u Zadar, koji je bio u sastavu Italije. Ipak, neki od ustanika su uhapšeni i osuđeni na višegodišnju robiju. To je bio slučaj sa jednim od pomoćnika Andrije Artukovića, Jurajem–Jucom Rukavinom.
On je osuđen na smrtnu kaznu, koja je preinačena u kaznu doživotne robije. Tokom tamnovanja u Lepoglavi Rukavina se upoznao sa istaknutim komunistom, Milovanom Đilasom. To poznanstvo je kasnije omogućilo određene kontakte tokom rata, a Rukavini je žalbu za pomilovanje sastavio profesor Sima Marković, jedan od prvih sekretara KPJ.
