Srbobran Srpko Medenica (Višegrad, 15. maj 1924 — Lunići, kod Priboja, 13. januar 1951), bio je poručnik Jugoslovenske vojske u Otadžbini i obaveštajni oficir (1941—1945), kao i jedini svedok hvatanja generala Dragoljuba Mihailovića i učesnik antikomunističkog gerilskog pokreta otpora u FNRJ 1945—1951. godine.
Porodično nasleđe i očeva žrtva
U Drugom svetskom ratu, njegov otac, Vuko Medenica, postao je komandir Prve dobrunske čete 1941. godine. Kao narednik srpske vojske i iskusni solunski borac, ulivao je poverenje uplašenom narodu. Poginuo je 15. oktobra 1941. godine, u borbama za oslobađanje Višegrada, od strane ustaša.
Poput oca Vuka, i sin Srbobran se Jugoslovenskoj vojsci u Otadžbini pridružio odmah na početku rata. Bio je komandir čete Višegradske četničke brigade, a dugo vremena i obaveštajni oficir u štabu komandanta Dragiše Vasiljevića.
Povratak Mihailovića i sudbonosni susret
Posle bekstva iz partizanskog obruča u jesen 1945. godine i razbijanja glavnine njegovih vojnih formacija, general Dragoljub Mihailović se obreo ponovo u Višegradskom srezu. Posle prelaska Drine, priključio se grupi Stanimira i Borivoja Tasića, koji su baš završavali sklonište (zimovnik).
Mihailoviću je to odgovaralo, jer je verovao da će sa grupom običnih četnika najlakše ostati neprimećen, pa je nameravao da kod njih prezimi i prikupi snage za veliki ustanak na proleće. Međutim, posle sukoba Tasića koji su išli po hranu, sa pripadnicima milicije, general Mihailović i njih napušta, te stupa u kontakt sa komandirom Višegradske četničke brigade Dragišom Vasiljevićem.
U ličnoj pratnji generala
Na sastanku četničkih oficira, kapetan Petar Josić i poručnik Srbobran Medenica se nude da oni preuzmu brigu o bezbednosti svog vrhovnog komandanta. Mihailović to prihvata i tako se Srpko našao u generalovoj ličnoj pratnji. Operacija hapšenja Draže Mihailovića je završena 13. maja 1946. godine. Medenica sa Mihailovićem ostaje do, još uvek nerazjašnjenog, generalovog zarobljavanja, i tako postaje jedini očevidac ovog događaja.
Gerilska borba nakon rata
Od naoružanja Medenica je imao automatski pištolj koji je dobio na poklon od generala Mihailovića, a imao je i laku mašinku i dve oficirske tašne, jednu sa dokumentima, a drugu sa bombama. Zbog relativno povoljnih geografskih uslova sa puno šume i pećina, ali i zbog velikog poverenja kod lokalnog srpskog stanovništva, grupa Srpka Medenice je i posle hvatanja generala Mihailovića ostala da deluje u rejonima Višegrada, Užica, Zlatibora i Rudog.
Komunisti su, ne mogavši da uđu u trag Medeničinoj grupi, pojačali akcije i uključili sve ondašnje službe, KNOJ, OZNA, UDBA i narodna milicija. No, to je Medenicu nateralo na samo malo veću opreznost.
Pokušaj ustanka i vera u povratak kralja
Pet godina posle rata, poručnik Srpko Medenica je pokušavao da organizuje narod na ustanak protiv komunističke vlasti. Izvođene su brojne akcije. Do kraja života ga je krasio visok moral i vera u povratak u Otadžbinu Kralja Petra II Karađorđevića.
Smrt pod nerazjašnjenim okolnostima
Prema jedinim dostupnim podacima, onim iz komunističke istoriografije, Srbobran Medenica je ubijen na prevaru 13. januara 1951. godine u selu Lunice kod Priboja. Kao ni generalu Mihailoviću, ni Medenici se ne zna grob. Po svedočenjima nekih ljudi iz tog kraja, Srpko je sahranjen na mestu gde se danas nalazi fabrika FAP u Priboju.
Sudbina porodice nakon rata
Srpkova majka Kosara je godinama posle rata bila proganjana od strane komunističkih vlasti. Često je privođena u Mesni odbor Udbe i dugo saslušavana. Umrla je u Inđiji 1988. godine, gde je i sahranjena u porodičnoj grobnici.
