Pokret za odbranu Kosova i Metohije reagovao je na sporazum „Sorensen – Kurti“, a koji se tiče odlaganja primene tzv. Zakona o strancima na Kosovu i Metohiji.
Saopštenje Pokreta prenosimo u celosti:
Samo jedan dan pre primene „kosovskog“ Zakona o strancima postignut je dogovor između izaslanika EU i albanskih secesionističkih vlasti u Pokrajini o njegovoj usporenoj primeni. Dogovor ne utiče ni najmanje na plan tamošnjih “vlasti” da srpske institucije obrazovanja i zdravstva prevedu u sistem albanskih institucija. Time se samo precizira njegova dinamika, uz posve izvestan kraj – njihovo potpuno poništenje.
Najnoviji dogovor predviđa u primeni pomenutog zakona prelazni rok za važenje dozvole za boravak i zaposlenje univerziteskog osoblja i studenata koji ne žive u Pokrajini. Ta dozvola će važiti 12 meseci sa neizvesnim produžetkom. Što se Srba u Pokrajini tiče, oni su dužni, kao i do sada, da regulišu svoja dokumenta kao državljani „Kosova“, za šta im se ostavlja rok od tri meseca.
Ova takozvana rešenja u osnovi ne dovode u pitanje odavno predviđenu integraciju srpskih institucija obrazovanja i zdravstva u albanski sistem. To je, prema dogovoru Sorensena i Kurtija, nesporna stvar u postupku. U izjavi evropskog izaslanika jasno se kaže, štaviše, da je pitanje te integracije „u potpunosti na liniji sporazuma iz prethodnih dijaloga i drugih regionalnih obaveza prema EU“. Drugim rečima, srpska strana je u tzv. dijalogu o normalizaciji odnosa preuzela obavezu prihvatanja integracije u sistem „Kosova“ dve poslednje srpske institucije u Pokrajini. U tom smislu, dogovor između Sorensena i Kurtija podrazumeva samo privremeno rešenje o dokumentima ljudi koji u svojstvu zaposlenih učestvuju u radu tih institucija, a ne statusa samih institucija.
Srpska javnost obaveštena je o ovim egzistencijalno važnim pitanjima preko javnog istupa dvojice nesrpskih učesnika. Tek potom, predstavnici režima pružili su poluistinitu interpretaciju, prikrivajući suštinski deo sporazuma postignutih mnogo pre 14. marta o.g. u Prištini. Ti sporazumi su sačinjeni više puta u susretima albanskih secesionista, predstavnika EU i srpskog režima. Tada je je bila doneta odluka o predaji poslednjih srpskih institucija u Pokrajini. Umesto celovite istine o najvažnijoj stvari, koja se tiče opstanka srpskog obrazovanja i zdravstva, unapred dogovorenom intervencijom izaslanika EU dobili smo set olakšavajućih pravila o uslovljenom kretanju profesora i studenata iz ostatka Srbije u Pokrajinu. Eto još jedne „pobede“ srpskog pregovaračkog tima i njegovog čelnika u sukcesivnoj predaji Kosova i Metohije.
Ovo nije bila samo operacija za privremeno disanje Prištinskog univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, nego i operacija spasavanja redova Vučića, bez čijeg nesebičnog žrtvovanja Kosovo i Metohija nikada ne bi palo u ruke njegovih današnjih okupatora.
