Zaštitnik građana Srbije pokrenuo je postupak ocene ustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Zakon o rodnoj ravnopravnosti ne odnosi se na ravnopravnost žena i muškaraca, nego na rodnu ravnopravnost imenica muškog i ženskog roda u srpskom jeziku. Zakon je donet u skupštinskom postupku, bez učešća državnih ustanova i instituta koji se srpskim jezikom bave.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, verovatno, ima ulogu da povede dijalog o manjinskim ljudskim pravima i ravnopravnosti, što je očigledno iz naziva ministarstva, a to neminovno uključuje i dijalog o pravima izbora rodnosti. Kako je moguće da ovo ministarstvo propisuje rodnu ravnopravnost imenicama srpskog jezika? Otkud ovom ministarstvu pravo da se meša u tvorbu reči srpskog jezika? Otkud mu pravo da izmišlja rogobatne rodno senzitivne reči i da ih zakonom propisuje?
Srpski jezik i svi prirodni jezici stvoreni su po prirodnim zakonima i volji njihovih naroda. Jedan jezik i njegove reči sadrže shvatanje sveta svoga naroda.
Članovi Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ili ne znaju srpski jezik ili su, nekad dobri đaci, zaboravili gramatiku srpskog jezika. Gramatika srpskog jezika kaže da neke imenice koje predstavljaju nazive zanimanja ili profesije, a nastale su u srpskom jeziku ili su prihvaćene srpskim jezikom, imaju logički i gramatički rod. Na primer, imenica sudija ima gramatički ženski i logički muški rod (imenica sudija menja se po padežima u ženskom rodu i primenjuje se i na sudije žene i na sudije muškarce; npr. sudija Dragana, sudija Ilija…) Među imenicama ženskog roda koje se (uglavom) odnose na muškarce jesu i imenice: vojvoda, propalica, baraba, neznalica, lingvista…
Imenice muškog roda kojima se imenuju poslovi, profesije i zanimanja namenjene su i ženama koje se tim poslovima bave. Imenice pedagog, prevodilac, psiholog… menjaju se po deklinacijama imenica muškog roda i kada stoje uz imena žena. Kada se odnose na žene, ove imenice imaju gramatički muški i logički ženski rod (npr. pedagog Verica, prevodilac Anđelka, psiholog Marija…) Mnoge žene proslavile su se u „muškim” zanimanjima. Svetli primer je vojnik Milunka Savić.
Nadamo se da sudije Ustavnog suda znaju srpski jezik i poštuju ga, uvažavaju i ponosni su na inteligenciju srpskog jezika. Uvereni smo da će sudije Ustavnog suda zabraniti Zakon o rodnoj ravnopravnosti srpskog jezika.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti prišiva imenicama muškog roda ženske sufikse -inja i -ica i na taj način imenice muškog roda menjaju rod (tj. pol) i postaju imenice ženskog roda. Neke od „novozakonskih” reči ženskog roda su: borkinja, biskupica, đakonica, lovkinja, pešakinja, sutkinja, trenerica (trenerka), psihološkinja, logopedica, prevodilica, žetelica…
Tako bi i imenice ženskog roda, uz dodatak sufiksa -ac za muški rod, dobile ravnopravnost muškog roda i pola i bile bi: sudijac, vojvodac, propalac, neznalac, barabac, lingvistac…
Ovako veštački stvorene reči su i ružne i štetne po naš jezik. Treba reći zbogom novom Zakonu o rodnoj ravnopravnosti u srpskom jeziku. Nijedan jezik se ne stvara zakonima. Za proces stvaranja srpskog jezika zadužen je srpski narod.
Da napomenem da i drugi slovenski jezici poznaju gramatički i logički rod. U ruskom jeziku, na primer, pedagog i geolog su i on i ona; kao sirota.
Branka S. Vesić,
lingvista, Novi Beograd
