Banjaluka se ubrzano transformiše u grad parkova i spomenika, uključujući one posvećene kralju Tvrtku Kotromaniću i Kulinu banu, što u javnosti izaziva mešovite reakcije.
S jedne strane, nove zelene oaze nailaze na simpatije građana, ali se s druge strane čuju i neke primedbe, ne samo zbog urbanističkih zahvata već i zbog mogućih ideoloških implikacija na politiku pamćenja. Radovi na završetku parka Tvrtku, nedaleko od tvrđave Kastel, privode se kraju, a pre nekoliko dana tamo je postavljen i sam spomenik koji dominira u centru glavnog grada Republike Srpske ‒ impozantni monument srednjovekovnog vladara na konju koji je sa sabljom za pojasom okrenut ka Zapadu.
Izgradnja parkova, poput onog posvećenog ćirilici sa slovima azbuke, Kulinu banu i Tvrtku, deo su napora gradskih vlasti da ožive urbani identitet Banjaluke. Međutim, pojedini kritičari misle da se iza ove nagle ekspanzije parkova i spomenika krije nedovoljno promišljena ideološka agenda.
Istoričar Predrag Lozo kritikuje proizvoljnost i manjak sistemske vizije u politici postavljanja spomenika u Banjaluci. On smatra da bi Banjaluka trebala imati spomenik Povelji Kulina bana, jer je to prvi pisani dokument na srpskom narodnom jeziku i pismu iz 1189. godine, a ne samom Kulinu banu za kojeg, kako navodi, ne znamo ni kako je izgledao. On smatra da politici pamćenja u Banjaluci „nedostaje niz organizovanih sistemskih mera, a da postoji suviše proizvoljnosti i ličnih odluka pojedinaca”.
„Banjaluka bi trebalo da ima spomenike posvećene značajnim periodima i datumima važnim za ovaj grad i Republiku Srpsku kao zajednicu. Stoga je nemoguće objasniti zašto u Banjaluci ne postoji spomenik kralju Petru Prvom Karađorđeviću, a imamo zato spomenik kralju Tvrtku Kotromaniću, koji sigurno ne bi trebalo da bude toliko monumentalan”, smatra Lozo.
On kaže da je Stanivuković prošle godine na sastanku s istoričarima potvrdio da će svedeniji spomenik Kulinu banu biti postavljen na uglu Gajeve ulice (što se nije desilo), dok su istoričari tražili da na tom mestu bude spomenik kralju Tvrtku.
„I onda odjednom, sistemom proizvoljnosti, danas, umesto malog i svedenog, imamo monumentalni spomenik Kulinu banu kod Narodnog pozorišta RS”, naglasio je Lozo.
Procvat parkova je politika gradskih vlasti na koju se gradonačelnik Banjaluke najviše ponosi i oslanja, verovatno računajući na podršku Banjalučana zbog sadržaja koji glavni grad Srpske stiče novim mestima razonode kakvih je manjkalo minulih decenija. Pored pomenutih, nedavno je rekonstruisan i u evropsko lice umiven Park Mladena Stojanovića, te umesto planiranog solitera izgrađen park u pomen žrtavama Veleizdajničkog procesa, a u toku su radovi na izgradnji najvećeg gradskog parka kod Studentskog kampusa, na mestu pogodnom za tu vrstu zelene oaze usred koje je planirano i veštačko jezero.
Simpatije Banjalučana stekla je i nedavno završena pešačka staza uz reku Vrbas duga nekoliko kilometara – praktično od Gradskog mosta sve do prigradskih Srpskih Toplica, sa mnoštvom manjih i većih plaža na tom potezu, što je šetalište kakvo glavni grad Republike Srpske nije uspeo da izgradi ni u vreme bivše Jugoslavije, pa ne čudi popularnost koje je za kratko vreme staza uz reku stekla kod Banjalučana. No, Tvrtko na konju okrenut ka zapadu i nedaleko od njega Kulin ban sa poveljom podno spomenika koji gleda ka istoku su, ipak, postali dominantni monumenti u gradu, ne računajući, naravno, Centralno spomen-obeležje borcima Vojske RS, koje dobija svoje završne konture i oko kog nema polemike u javnosti, izuzev u vezi s tim da li treba da bude svečano otvoreno pre ili nakon izbora, to jest 9. januara, na Dan RS.
Anđelina Ošap Gaćanović, član Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika BiH, smatra da se gradske vlasti pomalo igraju i kockaju sa našim nacionalnim identitetom i poimanjem najvažnijih simbola iz srpske istorije.
„Zbog namere Sarajeva da na našim srednjevekovnim simbolima temelje novu naciju, čemu se nauka uspela suprostaviti, sada u Banjaluci imamo situaciju da jedna osoba ulazi u bitku za srpski nacionalni identitet i to samostalno i odvojeno od nacionalne politike. Mi sada taj simbol ‒ Tvrtka, smeštamo u Banjaluku na lokaciju koji je vezana za urbanizam iz otomanskog perioda, jer su tu smešteni i džamija Ferhadija, tvrđava Kastel, Safikadin grob, što sve ima oblike otomanske arhitekture. I mi u to nasleđe smeštamo simbol srednjovekovne hrišćanske Bosne. Sada se bojim da će razglednice iz Banjaluke na kojima će biti spomenik kralju Tvrtku u pozadini imati minaret Ferhadije i da će Tvrtkovi srebrni krinovi sa grba biti turistima protumačeni kao zlatni ljiljani”, istakla je ona.
I dok Banjaluka nastavlja da niže nove spomenike, neki značajni simboli srpske istorije ostaju po strani. Nebojša Kuštrinović, predsednik Udruženja potomaka i poštovalaca učesnika oslobodilačkih ratova 1912‒1918, ukazuje na nedostatak spomenika vojvodi Stepi Stepanoviću, herojima Solunskog fronta, kao i kralju Petru Prvom Karađorđeviću, koji su, kako je primetio, ostavili neizbrisiv trag u istoriji ovog prostora.
„Sa naših prostora na Solunskom frontu je bilo oko 25.000 ljudi, oni su oslobodili Banjaluku, a danas nemaju spomenik. To je neprihvatljivo, naročito ako se uzme u obzir da gotovo sve manje sredine u Srpskoj imaju spomenike ovim herojima.” Kuštrinović podseća da je u Banjaluci još 2016. osnovano Udruženje za izgradnju spomenika vojvodi Stepi Stepanoviću, a 2017. je izabrano i idejno rešenje spomenika. On kaže da postoji obećanje gradonačelnika da će Banjaluka uskoro dobiti spomenik ili kralju Petru Prvom Karađorđeviću ili vojvodi Stepi.