Бањалука се убрзано трансформише у град паркова и споменика, укључујући оне посвећене краљу Твртку Котроманићу и Кулину бану, што у јавности изазива мешовите реакције.
С једне стране, нове зелене оазе наилазе на симпатије грађана, али се с друге стране чују и неке примедбе, не само због урбанистичких захвата већ и због могућих идеолошких импликација на политику памћења. Радови на завршетку парка Твртку, недалеко од тврђаве Кастел, приводе се крају, а пре неколико дана тамо је постављен и сам споменик који доминира у центру главног града Републике Српске ‒ импозантни монумент средњовековног владара на коњу који је са сабљом за појасом окренут ка Западу.
Изградња паркова, попут оног посвећеног ћирилици са словима азбуке, Кулину бану и Твртку, део су напора градских власти да оживе урбани идентитет Бањалуке. Међутим, поједини критичари мисле да се иза ове нагле експанзије паркова и споменика крије недовољно промишљена идеолошка агенда.
Историчар Предраг Лозо критикује произвољност и мањак системске визије у политици постављања споменика у Бањалуци. Он сматра да би Бањалука требала имати споменик Повељи Кулина бана, јер је то први писани документ на српском народном језику и писму из 1189. године, а не самом Кулину бану за којег, како наводи, не знамо ни како је изгледао. Он сматра да политици памћења у Бањалуци „недостаје низ организованих системских мера, а да постоји сувише произвољности и личних одлука појединаца”.
„Бањалука би требалo да има споменике посвећене значајним периодима и датумима важним за овај град и Републику Српску као заједницу. Стога је немогуће објаснити зашто у Бањалуци не постоји споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу, а имамо зато споменик краљу Твртку Котроманићу, који сигурно не би требало да буде толико монументалан”, сматра Лозо.
Он каже да је Станивуковић прошле године на састанку с историчарима потврдио да ће сведенији споменик Кулину бану бити постављен на углу Гајеве улице (што се није десило), док су историчари тражили да на том месту буде споменик краљу Твртку.
„И онда одједном, системом произвољности, данас, уместо малог и сведеног, имамо монументални споменик Кулину бану код Народног позоришта РС”, нагласио је Лозо.
Процват паркова је политика градских власти на коју се градоначелник Бањалуке највише поноси и ослања, вероватно рачунајући на подршку Бањалучана због садржаја који главни град Српске стиче новим местима разоноде каквих је мањкало минулих деценија. Поред поменутих, недавно је реконструисан и у европско лице умивен Парк Младена Стојановића, те уместо планираног солитера изграђен парк у помен жртавама Велеиздајничког процеса, а у току су радови на изградњи највећег градског парка код Студентског кампуса, на месту погодном за ту врсту зелене оазе усред које је планирано и вештачко језеро.
Симпатије Бањалучана стекла је и недавно завршена пешачка стаза уз реку Врбас дуга неколико километара – практично од Градског моста све до приградских Српских Топлица, са мноштвом мањих и већих плажа на том потезу, што је шеталиште какво главни град Републике Српске није успео да изгради ни у време бивше Југославије, па не чуди популарност које је за кратко време стаза уз реку стекла код Бањалучана. Но, Твртко на коњу окренут ка западу и недалеко од њега Кулин бан са повељом подно споменика који гледа ка истоку су, ипак, постали доминантни монументи у граду, не рачунајући, наравно, Централно спомен-обележје борцима Војске РС, које добија своје завршне контуре и око ког нема полемике у јавности, изузев у вези с тим да ли треба да буде свечано отворено пре или након избора, то јест 9. јануара, на Дан РС.
Анђелина Ошап Гаћановић, члан Комисије за очување националних споменика БиХ, сматра да се градске власти помало играју и коцкају са нашим националним идентитетом и поимањем најважнијих симбола из српске историје.
„Због намере Сарајева да на нашим средњевековним симболима темеље нову нацију, чему се наука успела супроставити, сада у Бањалуци имамо ситуацију да једна особа улази у битку за српски национални идентитет и то самостално и одвојено од националне политике. Ми сада тај симбол ‒ Твртка, смештамо у Бањалуку на локацију који је везана за урбанизам из отоманског периода, јер су ту смештени и џамија Ферхадија, тврђава Кастел, Сафикадин гроб, што све има облике отоманске архитектуре. И ми у то наслеђе смештамо симбол средњовековне хришћанске Босне. Сада се бојим да ће разгледнице из Бањалуке на којима ће бити споменик краљу Твртку у позадини имати минарет Ферхадије и да ће Тврткови сребрни кринови са грба бити туристима протумачени као златни љиљани”, истакла је она.
И док Бањалука наставља да ниже нове споменике, неки значајни симболи српске историје остају по страни. Небојша Куштриновић, председник Удружења потомака и поштовалаца учесника ослободилачких ратова 1912‒1918, указује на недостатак споменика војводи Степи Степановићу, херојима Солунског фронта, као и краљу Петру Првом Карађорђевићу, који су, како је приметио, оставили неизбрисив траг у историји овог простора.
„Са наших простора на Солунском фронту је било око 25.000 људи, они су ослободили Бањалуку, а данас немају споменик. То је неприхватљиво, нарочито ако се узме у обзир да готово све мање средине у Српској имају споменике овим херојима.” Куштриновић подсећа да је у Бањалуци још 2016. основано Удружење за изградњу споменика војводи Степи Степановићу, а 2017. је изабрано и идејно решење споменика. Он каже да постоји обећање градоначелника да ће Бањалука ускоро добити споменик или краљу Петру Првом Карађорђевићу или војводи Степи.