Spomen-park Jajinci, gde su nacisti ubili najmanje 70 hiljada muškaraca, žena i dece, ponovo je mesto gde se divlja kolima. Spomen-područje koje čuva sećanje na Sremski front, gde su stradale hiljade onih koji su živote žrtvovali za slobodu, pretvoreno je u sankalište. To nisu izolovani slučajevi.
Tragovi automobilskih guma još se mogu videti u spomen-parku u Jajincima. Pre dve nedelje je, po ko zna koji put, bio poligon za bahate vozače.
“Mi ovakvim ponašanjem šaljemo jednu poruku, pre svega poruku nama samima, da smo nedostojni tih predaka koji su ovde i pobijeni i zakopani, ali i da se ne staramo o našim stratištima i da nam je kultura sećanja na zaista niskom nivou“, kaže Bojan Arbutina iz Muzeja žrtava genocida.
Ističe da je Muzej već pokrenuo niz aktivnosti, kako bi se ta memorijal sačuvao.
“Poput fizičko-tehničkog obezbeđenja, gde će biti postavljene rampe kako vozilla više ne bi mogla na ovaj memorijalni prostor. Zatim, biće instalirane kamere. Biće unajmljeno i obezbeđenje koje će se starati o njemu 24 časa“, ističe Arbutina.
Iako je na tom mestu tokom Drugog svetskog rata streljano 80.000 Srba, Jevreja i Roma, pojedince to ne sprečava da na travnjaku prave roštilj, slave dečji rođendan, pa i da se sunčaju.
“Ta reč ‘park‘ verovatno naše sugrađane asocira da je to parkovski prostor, da oni tu mogu da se ponašaju kao u regularnim parkovima i jedna od inicijativa Muzeja žrtava genocida biće da se preimenuje u Spomen-područije Jajinci, kako bismo i na taj način možda doprli do svesti sugrađana“, kaže Arbutina.
Nije retkost da se spomenici skrnave i na Kalemedanu, čak nekoliko puta mesečno, najčešće grafitima. Poslednji put u novembru prošle godine.
“Imajući u vidu da svi ovi spomenici datirju iz vremena različitog istorijskog doba, to su jako osetljivi materijali i svi radovi moraju da se obavljaju jako stručno i precizno. Što se tiče grafita, moraju da se upotrebljavaju i neinvazivna sredstva kako ne bi došlo do dodatnog oštećenja“, objašnjava Abela Lukovac iz Beogradske tvrđave.
Na Kalemdanu bi uskoro trebalo da počne da radi 67 kamera. To će doprineti boljoj zaštiti spomenika, ali i celog kulturno-istorijskog kompleksa.
U Sekretarijatu za kulturu kažu da je za uništavanje, prljanje, skrnavljenje spomenika propisana kazna od 15.000 dinara.
U Muzeju žrtava genocida za RTS kažu da nikada niko nije kažnjen za skrnavljenje, a u MUP-u da za poslednji slučaj vožnje po spomen-parku Jajinci nisu dobili prijavu.
Svedočenja o zverskim zločinima nacista
Strelište u Jajincima nemačka okupaciona komanda je pretvorila u mesto za masovnu likvidaciju zatvorenika iz logora Banjica, Topovske šupe, Sajmište i beogradskih zatvora.
Streljanja u Jajincima trajala su od jula 1941. do novembra 1943. godine. Zajedničke grobnice kopali su logoraši koji su zatim i sami ubijani.
Na zakopavanju leševa radili su grobari od kojih su neki posle rata posvedočili o metodama zločina i broju žrtava. Oko strelišta bila je podignuta visoka ograda od asura, da bi se sakrio zločin.
U krugu strelišta postojale su dve barake, posle rata porušene, kao i kula-stražara. Od autentičnih objekata sačuvan je deo staze kojom su dovođeni osuđenici.
U Jajincima su ubijani, iz genocidnih pobuda, Jevreji i Romi, te revolucionari i rodoljubi, pripadnici svih jugoslovenskih naroda.
Želeći da ukloni tragove zločina, Gestapo je od 8. novembra 1943. do 2. aprila 1944. vršio ekshumaciju i spaljivanje leševa. Strelište u Jajincima, tokom rata pretvoreno u stratište nevinog stanovništva, posle rata je uređeno kao spomen-park.
Spomenik na ulazu u strelište, rad vajara Stevana Bodnarova i arhitekte Leona Kabilja, postavljen je 7. jula 1951. godine.
Kako bismo bili dostojni generacija i predaka koji su živote ostavili za otadžbinu, moramo biti bolji mi. Moramo postati bolja verzija sebe, ne bismo li negovali sećanje i poštovali njihovu žrtvu. Najmanje što možemo učiniti, baš najmanje, jeste poštovati mesta koja podsećaju na bogatu i bolnu, ali i ponosnu prošlost srpskog naroda.
