Na današnji dan, 1984. godine, Sarajevo je postalo centar sveta.
Klizačica Sandra Dubravčić je upalila Olimpijski plamen na stadionu „Koševo“, čime su zvanično otvorene Zimske olimpijske igre.
Mesto susreta sportista iz celog sveta bio je danas glavni grad Bosne i Hercegovine, smešten između Bjelašnice, Jahorine, Igmana i Trebevića.
Istorijske Igre, između Istoka i Zapada
Početkom 70-ih godina prošlog veka rođena je ideja o organizaciji Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu. Do 1977. godine, kada je i predata kandidatura, skoro svi projekti su bili završeni, a MOK je naredne godine odlučio da dodeli Sarajevu organizaciju 14. Zimskih olimpijskih igara.
U konkurenciji su bili japanski Saporo i švedski Geteborg.
U prvom krugu glasanja Saporo je imao više glasova (33), Sarajevo dva manje, a Geteborg samo deset. Ipak, u drugom krugu Sarajevo je dobilo 39, naspram 36, koliko je dobio japanski grad.
Može se reći da je Sarajevo tih dana ujedinilo čitav svet, odnosno istočni i zapadni blok.
Četiri godine ranije, zapadni blok je bojkotovao Letnje olimpijske igre u Moskvi, a potom je istočni blok bojkotovao Letnje olimpijske igre 1984. godine u Los Anđelesu.
Jugoslavija, u tom trenutku nesvrstana, bila je idealna prilika za susret Istoka i Zapada.
Vuk Vučko, Zdravko Čolić i prvi afrički skijaš u istoriji
Za svega pet godina, izgrađena je dvorana „Zetra“, skakaonice, staza za bob i sankanje, žičare… Olimpijsko selo, hoteli, naselje za novinare, kao i saobraćajnice prema planinama. Organizacioni odbor je uložio 150 miliona dolara i sve je bilo spremno za najveću smotru sporta.
Međutim, iako je sve bilo spremno godinu dana pre početka, iako se javilo hiljade volontera, sve je pretilo da se pretvori u katastrofu, pošto je nedostajalo – snega.
Dan pred otvaranje Igara, u Sarajevu nije bilo nimalo snega. A onda, preko noći, poput čuda, sneg je prekrio grad toliko da su građani i vojska ujutru pomogli u čišćenju.
Na Igrama je učestvovalo 1272 takmičara iz 49 zemalja. Prvi put u istoriji je učestvovao i afrički skijaš – Lamin Gej iz Senegala.
Prenos otvaranja pratilo dve milijarde gledalaca, a na stadionu „Koševo“ je bilo 60.000 ljudi, mnogo više od kapaciteta.
Slovenački sliakr, Jože Trobec, podario je vuka Vučka kao maskotu Igara, a Vučku je glas pozajmio Zdravko Čolić.
„Volimo Jureka više od bureka“
Najviše medalja u Sarajevu osvojili su sportisti iz Sovjetskog saveza – 25. Nemačka je bila druga sa 24, a treća Finska sa 13.
Čitava Jugoslavija se nadala da će osvojiti prvu medalju u istoriji. Nade su polagane u ski-skakača Primoža Ulagu i skijaša Bojana Križaja, ali je nju doneo skijaš Jure Franko, osvojivši srebro u veleslalomu.
Hiljade okupljenih ljudi, na dodeli medalje, uzvikivalo je, sada čuveno: „Volimo Jureka više od bureka“.
Kirk Daglas i papreni ćevapi
Iako su Sarajlije na najbolji način pokazale gostoprimstvo i širokogrudost, bilo je, naravno u manjeni, i onih ružnih primera.
To je na svom džepu osetio i proslavljeni holivudski glumac, Kirk Daglas.
On je sa svojim društvom posetio jedan sarajevski restoran, gde su večerali i dobro se provodili.
Kada je stigao račun, konobar je dodao jednu nulu, pa je Daglas platio deset puta više.
Restoran je zatvoren u roku od 48 sati, a građani su, prema svedočenju brojnih ljudi iz tog vremena, hteli da linčuju vlasnika zbog ovakvog skandala.
Nakon rata ostale ruševine
Iako su Olimpijske igre bile izuzetno organizovane i isplative, 40 godina kasnije teško se može zaključiti da je Sarajevo, u jednom trenutku, bilo centar sveta.
Tokom 12 dana prodato je 250.000 ulaznica, organizatori su zaradili 47 miliona dolara, a otvoreno je 9.500 radnih mesta. Članovi MOK-a su ocenili da je Sarajevo organizovalo najbolje Zimske olimpijske igre u istoriji do tog trenutka.
Gotovo sva borilišta su uništena tokom građanskog rata, a mnoga do danas nisu rekonstruisana.
Nada se, na kratko, pojavila najavom da bi Sarajevo moglo da se kandiduje za ZOI 2030. godine, čime bi skakaonice i bob staze zasijale starim sjajem, ali se od kandidature brzo odustalo.
Bez obzira što malo toga danas svedoči i govori tome u prilog – Sarajevo je tih dana zaista bilo centar sveta.
Za organizatora, četiri godine nakon smrti Josipa Broza Tita, bilo je važno i značajno pokazati da je njegova ideja i dalje živa.
Značaj na svetskom nivou, može se gledati kroz sportske duele Istoka i Zapada, koji nisu bili mogući ni u jednom drugom delu planete.
A značaj za narod sa ovih prostora može se ogledati u tome da mnogi veruju da su to bili poslednji lepi dani u Jugoslaviji.
