Jedni su to priželjkivali, drugi su se bojali: Evropska centralna banka snizila je orijentacione kamatne stope. Šta to znači za štediše, one koji grade kuću, turiste? Šta to znači za konjunkturu?
Evropska centralna banka (ECB) smanjila je glavnu, diskontnu kamatnu stopu sa 4,5 na 4,25 odsto. Za štediše i one koji imaju kredite i ranije se mnogo toga promenilo, iako su kamate na kredite sporije smanjivane nego one na ušteđevine. Najbrže su se prilagodile kamate na štednju po viđenju i oročenu štednju.
Portal za poređenje cena Verivoks utvrdio je da su prosečne kamate za štednju po viđenju u maju drugi mesec za redom pale na 1,72 odsto. Štediše moraju da očekuju da će kamate na štednju po viđenju još jače da padaju nego do sada, smatra direktor Verivodža Oliver Majer.
Slično stvari vidi i Maks Herbst iz konsultantske firme FMH. Brojne banke su narasle kamate prenele na svoje klijente. „Samo kod retkih banaka s najboljim kamatama postoji povod za prenošenje smanjenja kamata“, kaže Herbst. „Ali, to će iskoristiti i brojne druge banke kako bi svoju ponudu za štedne uloge dalje smanjile.“
Oročena štednja manje privlačna
Onaj ko želi da novac uloži na duže vreme, još i pre ovog smanjenja nije kod brojnih banaka dobijao tako visoke kamate kao pre samo nekoliko meseci. Dok su u decembru prošle godine štednje oročene na godinu dana donosile prosečno kamatu od 3,34 odsto, sada je to samo 2,98 procenata, navodi Verovodž.
Iako se inflacija smanjila, od toga malo ostaje u realnoj kupovnoj moći. Banke su već ranije uračunale smanjenje kamata.
I kod kredita stručnjaci računaju sa smanjenjem kamata. Herbst očekuje da će se to dogoditi tokom idućih sedmica. „Ako se smanje kamate na štednju smanjuju se i kamate na potrošačke kredite, ako banke rade fer. Jer, jeftinije postaje i nabavljanje novca za finansiranje.“
FMH navodi da su uslovi za potrošačke kredite s rokom otplate od 36 meseci već sada u opadanju, ali su otprilike na nivou prošlog meseca s kamatom od 7,49 odsto.
I dalje teška situacija u građevinarstvu
Kamate za stambene kredite su proteklih nedelja opet porasle, bez obzira na to što se očekivalo smanjenje osnovnih kamata ECB. U junu je prosečna kamatna stopa za kredite s rokom otplate na deset godina iznosila 3,72 odsto, navodi onlajn-platforma Statista. Početkom godine, kamate su iznosile samo 3,42 procenta. „Onaj ko želi da zna kako će se razvijati kamate za stambene kredite, ne bi trebalo da posmatra orijentacione kamate ECB, nego stopu inflacije“, objašnjava finansijski konsultant Herbst.
A inflacija u evrozoni opet se povećala na 2,6 odsto. Posledica je da investitori zahtevaju više novca ako bi trebalo da kupuju u Evropi merodavne savezne obveznice.
Građevinska industrija koju muči kriza ne očekuje poboljšanje situacije zbog smanjenja kamata. Istina, s jedne strane stambeni krediti postaju jeftiniji, ali skupoća je i dalje velika (u maju je inflacija u Nemačkoj iznosila 2,4 odsto). Dakle cene građevinskog materijala koje su veoma porasle – i ostaju visoke. Građevinska preduzeća žale se na nedostatak novih poslovnih naloga i storniranje već planiranih projekata. Tokom 2022. i 2023. u Nemačkoj je izgrađeno samo po oko 295.000 novih stanova – a vladajuća koalicija planirala je izgradnju 400.000 stanova svake godine. Takav razvoj načelno važi za kompletnu industriju. Ali, dugoročno bi niske kamate na kredite mogle privredi da pomognu da se oporavi.
Snažan rast na berzama
Berze su već ranije veoma profitirale od očekivanog smanjenja kamatnih stopa. Nemački berzanski indeks DAX od početka godine je porastao za gotovo 12 procenata. Niske kamate su po pravilu dobre za kurseve deonica – s jedne strane, jer to smanjuje kreditne troškove firmi, a to povećava njihovu profitabilnost, a s druge , jer obveznice ili oročena štednja postaju manje privlačni zato što donose manji prihod – pa deonice zato postaju privlačnije.
Ali, finansijski stručnjaci smatraju da je potencijal rasta kurseva ograničen. „Berze su još pre više meseci uračunale prvi korak smanjenja kamata u junu“, podseća Tomas Altman iz investicione firme QC Partners.
Ministri finansija zemalja evrozone nadaju se rasterećenju, jer je nakon smanjenja kamata lakše finansirati zaduženje. Zato su pre svega južnoevropske zemlje i zahtevale takav korak, dok se nemačka Bundesbanka tome protivila. U Grčkoj je zaduženje državnog budžeta krajem 2023. iznosilo 162 odsto BDP, a u Italiji 137 procenata BDP. U Nemačkoj je zaduženje iznosilo gotovo 64 odsto, što znači da je bilo ispod proseka EU koji je na nivou od 82 odsto.
Nemački savezni ministar finansija Kristijan Lindner odmah se usprotivio zahtevima za labavijom finansijskom politikom. Ona bi, smatra, delovala protiv smanjenja kamata i otežavala borbu protiv inflacije.
Važna su očekivanja
Koliko će nešto labavija finansijska politika u budućnosti uticati na kamatno tržište, to bitno zavisi od daljeg razvoja. Prvobitno je finansijska branša računala sa šest do sedam koraka smanjenja kamata, a u međuvremenu je, s obzirom na poteze ECB, mnogo uzdržanija – naročito zato što je u poslednje vreme inflacija u evrozoni opet lagano porasla.
Glavni ekonomista Komercbanke Jerg Kremer čak smatra da je potez ECB greška i ukazuje na visoke cene. „Bez cena energije i hrane, koje su podložne oscilacijama, potrošačke cene su od početka godine opet jače porasle“, ukazuje Krämer. Projektovano na celu godinu, inflacija bi iznosila 3,5 odsto, što je znatno više od zacrtanog cilja Evropske centralne banke, upozorava Kremer.
I ponovno jačanje evropske privrede moglo bi da poremeti planove ECB u vezi s kamatama. Ako se stvari budu dobro razvijale, smanjuje se opasnost da visoke kamate uguše konjunkturu. Samo bi finansijski sektor mogao da profitira od smanjenja kamata, iako uzdržano.
„Samo dugi ciklus labavljenja tokom idućih 18 meseci može da doprinese oporavku davanja kredita i da podigne zarade banaka od kredita“, kaže Filipo Aloati iz firme Investmentmanager Federated Hermes. Ali, onda bi najvažnija orijentaciona kamata ECB iznosila između 3,25 i 3,5 odsto, što trenutno gotovo niko ne smatra mogućim.
