Hadži Saša Mišić je jedan od najpoznatijih srpskih kuvara i gastronomskih stručnjaka, ali i mnogo više od toga – on je pravi čuvar naše kulinarske tradicije i kulture ishrane. Ono što ga izdvaja od mnogih drugih jeste njegova iskrenost i duboko poštovanje prema srpskoj kuhinji, kao i želja da se ta tradicija sačuva i održi živom u vremenu kada svet oko nas stalno menja navike na trpezama.
Kako često voli da istakne, ove navike i ljubav prema srpskoj kuhinji je stekao od svog dede, koji je „trbuhom za kruhom“ otišao u Nemačku i tamo stvorio svoj dom. Međutim, u kući se pričao srpski jezik i jelo onako kako su to naši preci radili. Ljubav koju je njegov deda preneo na njega dobila je punoću njegovim povratkom u Srbiju, na svoje ognjište kako on to često voli da istakne.
Put nije bio lak, mnogo je vremena, rada i iskustva po najboljim svetskim restoranima prošlo kako bi Hadži Saša konačno mogao da se vrati svojim korenima.
Poznat po emisijama kulinarskog tipa
Publika u Srbiji, Sašu je najbolje upoznala kroz njegovo delovanje i rad u emisiji „Paklena kuhinja“.„Paklena kuhinja“ je bila vrlo popularna televizijska serija u kojoj je on preuzimao ulogu stručnjaka i spasioca kuhinja restorana ili kafića u krizi.
U okviru emisije on je imao zadatak da u ograničenom roku popravi i unapredi radni proces, organizaciju i kvalitet hrane u određenom ugostiteljskom objektu.
Međutim, to nije bila samo emisija o kuvanju, već izazov koji je otkrivao i suočavao probleme sa kojima se susreću naši restorani – od loših radnih uslova, preko nekvalitetne hrane, do nedovoljne posvećenosti osoblja.
Dugogodišnjim iskustvom i znanjem je pomagao objektima da dobiju novi sjaj
Saša je u emisiji koristio svoje dugogodišnje iskustvo i znanje da reši te probleme i pomogne objektu da primi novi sjaj, ali je iskinuo na potrebu očuvanja tradicije i kulture ishrane u svakom aspektu rada.
Jedna od karakteristika emisije bila je i njen direktan, iskren i često oštar pristup, koji je upravo odjeknuo kod publike – „paklena“ je aluzija na intenzitet i napor koji je potreban da se izvrši promena i popravi kuhinja. U godinima emitovanja, ova emisija je bila važna tema za sve koji prate gastronomiju, ukazujući i na širi pojam kulture hrane.
Uz ovu emisiju, Saša Mišić je publici predstavio i scene iz stvarnog života kuhinja i ugostiteljstva, otkrivajući koliko je bitno da se namirnice pripremaju sa ljubavlju, a rad u kuhinji obavlja pošteno i profesionalno.
Emisija „Sofra“ — očuvanje kulturnog nasleđa kroz hranu
Saša Mišić sada vodi i emisije pod nazivom „Sofra“ koja se emituje na K1 televiziji. Ova emisija nastoji da spoji tradicionalne srpske recepte sa modernim pristupima kuvanju i prezentovanju hrane. U „Sofri“ Saša predstavlja razne specijalitete, ali uvek sa posebnim osvrtom na ukus, kvalitet i očuvanje kulturnog nasleđa kroz hranu.
U „Sofri“ se mogu videti različite vrste jela, od domaćih tradicionalnih do inovativnih varijanti, a cela atmosfera emisije sadrži toplinu i razgovore koji podstiču gledaoce da hrana nije samo namirnica, već deo porodičnog života i kulture.
Gastronomska stvarnost današnje Srbije
Saša često govori o današnjoj gastronomskoj stvarnosti u Beogradu kao o jednoj vrsti kulturnog „haosa“ gde se na jednoj ulici može videti meni koji kao da je skoknuo sa četiri različite kontinentalne kuhinje – od falafela do sosa sa nutelom preko pite. Ovde je dosta karikirao, ali poenta je suština.
Takva slika je za njega alarm da je izgubljena jasna veza sa tradicionalnim ukusima i iskrom naše ishrane. On ističe da taj fenomen nije samo pitanje „raznolikosti“, već ugrožava našu kulturnu celovitost i autentičnost.
Ovakvi utisci su česta tema u njegovim emisijama, pogotovo u novoj emisiji „Ognjište“ u kojoj poziva gledaoce da se osvrnu i razmisle šta zapravo jedu i kakva je priča iza svakog obroka.
Negativni trendovi pripreme hrane
Pored toga što neguje tradiciju, Saša Mišić glasno upozorava na negativne trendove savremenog načina pripreme hrane. Često u emisijama ističe koliko je bitno da oni koji kuvaju to rade sa ljubavlju i u dobrim uslovima.
Kada je priprema hrane samo obaveza ili posao pod stresom i u neuređenom okruženju, kvalitet nadređenosti pada i to se oseća u samom ukusu i uticaju na zdravlje ljudi. Ovu temu obrađuje kroz razgovore sa profesionalcima iz kuhinja, ali i sa običnim ljudima koji još znaju kako da sačuvaju srž pravog ukusa.
Poziv na obnovu nacionalnog identiteta kroz hranu
Sašine emisije su mnogo više od kulinarskih od recepata. One su poziv na obnovu nacionalnog identiteta kroz hranu, na buđenje kulture ishrane i odbacivanje tuđih uticaja: „Preživeće naša kultura ishrane, samo ako mi se budimo, kulinarski gledano, iz Otomanskog sna, iz austrougarske komotnosti i ako odbijemo anglosaksonski egoizam na trpezi. Onda ima šanse da opstane zdrava kultura ishrane koja je vezana od, preko, sa i za Boga..“ – istakao je Hadži Saša u našoj emisiji.
Mišić ovo svedoči i kroz svoja pisana dela, odnosno knjige ‘Odiseja hrane: Povratak na ognjište’ i “Srbsko ognjište”: Jela sa vatrišta.
Na taj način, Hadži Saša Mišić nije samo kuvar već prava institucija koja kroz svoj rad želi da nas podseti na važnost hrane kao dela našeg života, naše kulture i naše duše.
Ako vas zanima kako sačuvati srpsku kulturu ishrane od modernih trendova kao što su brza hrana, dostava i strane navike u ishrani, ko su danas čuvari srpske kuhinje, zašto nismo uspeli da brendiramo naša jela i pića kao nacionalne simbole i kako na najbolji način brendirati srpsku kuhinju pogledajte celu emisiju sa Hadži Sašom Mišićem:
