Rusija i Kina ove godine obeležavaju 75 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa. Odnosi dve zemlje danas su na nivou strateškog partnerstva, a dvojica lidera, Vladimir Putin i Si Đinping, do sada su se sastali više od 40 puta.
Ruski predsednik Vladimir Putin putuje u posetu Kini, a koliki značaj pridaje saradnji sa tom državom pokazuje i činjenica da je to prva zemlja u koju putuje samo nedelju dana nakon inauguracije.
Diplomatski odnosi
Narodna Republika Kina i Sovjetski Savez uspostavili su diplomatske odnose 2. oktobra 1949. godine. SSSR je bio prva država koja je objavila priznanje Kine.
Nakon raspada SSSR-a, vlada Kine je 24. decembra 1991. priznala Rusiju kao pravnu naslednicu međunarodnih prava i obaveza bivšeg Sovjetskog Saveza.
Pravnu i praktičnu osnovu sadašnjih rusko-kineskih odnosa postavio je Sporazum o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji između Ruske Federacije i Narodne Republike Kine od 16. jula 2001. godine.
Savremene rusko-kineske odnose strane zvanično definišu kao „odnose sveobuhvatnog partnerstva i strateške saradnje koji ulaze u novu eru“.
Sastanci Putina i Sija
Ruski predsednik Vladimir Putin posetio je Kinu više od 20 puta gde je učestvovao i na međunarodnim događajima. Posećivao je Kinu češće nego bilo koji drugi svetski lider.
Kineski predsednik Si Đinping posetio je Rusiju devet puta, više nego bilo koju drugu zemlju.
Vladimir Putin je 10. marta 2023. godine poslao telegram-čestitku Si Đinpingu povodom njegovog ponovnog izbora za predsednika Narodne Republike Kine.
Kineski predsednik Si Đinping boravio je 20-22. marta 2023. godine u državnoj poseti Rusiji. Bila je to prva međunarodna poseta kineskog lidera otkako je ponovo izabran za treći mandat.
U okviru državne posete Si Đinpinga Rusiji potpisan je paket dokumenata, kao i Zajednička izjava o produbljivanju odnosa sveobuhvatnog partnerstva i strateške saradnje koja ulazi u novu eru i Zajednička izjava o planu razvoja ključnih oblasti rusko-kineske ekonomske saradnje do 2030. godine.
Ruski predsednik Vladimir Putin je 17-18. oktobra 2023. godine boravio u radnoj poseti Kini gde se sa sastao sa kineskim liderom, a takođe se obratio na svečanom otvaranju trećeg Međunarodnog foruma „Jedan pojas, jedan put“.
Od 1996. godine postoje mehanizmi za redovne (godišnje) sastanke šefova vlada Rusije i Kine, održava se aktivan kontakt na nivou ministara spoljnih poslova, a deluje i međuparlamentarna komisija za saradnju između Savet Federacije i Državne Dume sa Nacionalnim narodnim kongresom Kine.
Rusija i Kina produktivno sarađuju na različitim multilateralnim platformama, uključujući UN i Savet bezbednosti, G20, ŠOS, BRIKS, Azijsko-pacifičku ekonomsku saradnju i druge formate.
Tajvan i Ukrajina
Pristupi Rusije i Kine osnovnim pitanjima savremenog svetskog poretka i ključnim međunarodnim problemima se poklapaju ili su bliski. Na osnovu toga se održava bliska saradnja u međunarodnim poslovima.
Stav Rusije po pitanju Tajvana je predstavljen u rusko-kineskom Sporazumu o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji od 16. jula 2001. godine i sastoji se u tome da postoji samo jedna Kina, čiji je Tajvan neotuđivi deo.
Kina je od samog početka ukrajinskog sukoba zauzela uravnotežen stav i zalagala se za brzo postizanje mirnog rešenja. Istovremeno, zvanični predstavnici Kine više puta su javno govorili da razumeju prave uzroke sukoba, ukazujući na destruktivnu ulogu SAD i njenih satelita u raspirivanju tog sukoba i pozivali da se vodi računa o bezbednosnim interesima svih uključenih strana.
Glavni poslovni partneri
Najvažnija komponenta bilateralnih odnosa je trgovinsko-ekonomska saradnja Rusije i Kine. Kina je najveći trgovinski partner Ruske Federacije od 2010. godine.
Lideri Rusije i Kine postavili su cilj da se udvostruči trgovinski promet između dve zemlje –sa 100 milijardi dolara godišnje na 200 milijardi dolara do 2024. godine. Taj cilj su uspeli da nadmaše. Na kraju 2023. godine trgovinski promet između Kine i Rusije dostigao je 227,8 milijardi dolara. Prema kineskim procenama, iznosio je 240,1 milijardu dolara.
Prema podacima kineske Uprave carina, trgovinski promet između Kine i Rusije u periodu januar-mart 2024. godine porastao je za 5,2% u odnosu na isti period 2023. godine i iznosio je 56,68 milijardi dolara.
Kina u proteklih 13 godina zauzima poziciju glavnog poslovnog partnera Ruske Federacije, a Rusija se 2023. godine popela na četvrto mesto na listi komercijalnih partnera Kine.
Osnovu ruskog izvoza čine mineralni proizvodi, drvo i proizvodi od celuloze i papira, metali i proizvodi od njih, prehrambeni proizvodi, poljoprivredne sirovine i ostalo. U strukturi ruskog uvoza najveći deo nabavke otpada na mašine, opremu i vozila, proizvode hemijske industrije, tekstil i obuću, metale i proizvode od njih i ostalo.
Trenutno se više od 90% bilateralnih plaćanja realizuje u nacionalnim valutama.
Kina je jedan od najvećih investitora u rusku ekonomiju. Ukupan iznos najavljenih investicija premašuje 165 milijardi dolara.
Izvoz goriva u Kinu
Rusija je jedan od najvećih izvoznika goriva na kinesko tržište. Prve isporuke gasa Kini gasovodom – preko gasovoda „Snaga Sibira“ – počele su krajem 2019. Strane očekuju da će do 2025. dostići projektovani godišnji kapacitet od 38 milijardi kubnih metara.
Početkom februara 2022. „Gasprom“ je potpisao drugi dugoročni ugovor sa Kineskom nacionalnom naftnom korporacijom (CNPC) za izvoz dalekoistočnom rutom. Ukupan obim isporuka povećavaće se na 48 milijardi kubnih metara godišnje. Uzimajući u obzir gasovod „Snaga Sibira – 2“ i njegov nastavak kroz Mongoliju – gasovod „Sojuz Vostok“ – izvoz gasa u Kinu može se povećati za još 50 milijardi kubnih metara godišnje. „Gasprom“ i CNPC potpisali su sporazume o plaćanja za isporuku gasa Kini u nacionalnim valutama zemalja – rubljama i juanima.
Rusija je lider među dobavljačima nafte u Kinu. Krajem 2023. Rusija je povećala isporuke nafte Kini za 24 odsto – na 107,24 miliona tona. Kina je 2022. od Rusije kupila 86,24 miliona tona nafte za 58,584 milijarde dolara.
Saradnja Kine i Rusije na razvoju Dalekog istoka prolazi kroz period brzog rasta. Kina čini 80% ukupnih stranih investicija na Dalekom istoku.
Obim ulaganja kineskih kompanija u velike projekte na Dalekom istoku iznosi 1,2 biliona rubalja.
Kineske kompanije aktivno učestvuju u radu slobodne luke Vladivostok i razvojnih područja na Dalekom istoku.
Saradnja u nuklearnoj oblasti
Moskva i Peking sarađuju i u oblasti nuklearne industrije. U Kini su, uz učešće Rusije, izgrađena četiri energetska bloka nuklearne elektrane Tjenvan i demonstracioni nuklearni reaktor na brzim neutronima CEFR. Zemlje takođe rade na projektu za energetski blok sa reaktorom na brzim neutronima CFR-600. U junu 2019. godine, „Rosatom“ i Kineska državna korporacija za nuklearnu industriju potpisala je ugovor o izgradnji trećeg i četvrtog bloka nuklearne elektrane u provinciji Ljaoning. U Kini je 19. maja 2021. počela izgradnja novih nuklearnih blokova u dve nuklearne elektrane.
Puštanje u rad novih blokova nuklearne elektrane Tjenvan planirano je za 2026-2027. godinu.
Vojna sfera
Od posebnog značaja u čitavom kompleksu bilateralnih odnosa je bliska saradnja Rusije i Kine u vojnoj sferi. Redovno se izvode zajedničke komandne, pomorske, vazduhoplovne i antiterorističke vežbe. Važna komponenta su zajedničke vazdušne i pomorske patrole u Azijsko-pacifičkom regionu i Indijskom okeanu. Saradnja dve zemlje u vojnoj i vojno-tehničkoj sferi nije usmerena protiv trećih zemalja i odvija se isključivo u skladu sa normama i principima međunarodnog prava.
Obrazovna i kulturna sfera
Rusko-kineske veze u oblasti obrazovne, naučne i kulturne saradnje se aktivno razvijaju.
Predvodnik bilateralne saradnje u oblasti obrazovanja je Zajednički univerzitet, osnovan u Šenženu na bazi Moskovskog državnog univerziteta „Lomonosov“ i Pekinškog politehničkog instituta. U njemu studira preko 2.500 studenata. U njemu je otvoren je kompleks naučnih centara i laboratorija, uključujući i one za izučavanje ruskog jezika.
Organizovane su i nacionalne godine Rusije i Kine. Zatim, Godine ruskog i kineskog jezika, Godine omladinskih razmena, Godine turizma itd.
Odlukom ruskog predsednika Vladimira Putina i predsednika Kine Si Đinpinga, 2024-2025. godine proglašene su godinama kulture Rusije i Kine.
U okviru njih planirano je više od 230 događaja u svim oblastima kulture koji će biti održani u 51 gradu Kine i 38 gradova Rusije. Planirano je da tokom posete Pekingu Putin učestvuje na ceremoniji otvaranja Godina kulture.
Turizam
Saradnja se ostvaruje i u oblasti turizma. U 2019. godini Rusiju je posetilo 1,8 miliona kineskih državljana. Kinu je posetilo 2,3 miliona Rusa.
Međutim, pandemija korona virusa nanela je ozbiljnu štetu turističkom sektoru.
Ukupna razmena turista između Rusije i Kine na kraju 2023. godine iznosila je oko 1,2 miliona ljudi. Više od 730 hiljada Rusa posetilo je Kinu.
