Priča o uspehu 25-godišnje Sare Pepić, sigurno će biti ohrabrenje za sve mlade ljude koji se nakon srednje škole nalaze na životnoj prekretnici – šta dalje?
Uz podršku i ohrabrenje profesora, bijeljinska gimnazijalka je izabrala studij arhitekture u Sankt Peterburgu.
Šest godina posle, vratila se sa prestižnim međunarodnim priznanjem za arhitekturu „Zlatni Trezini“, koji popularno nazivaju „arhitektonskim Oskarom“, a nagrada joj je uručuna u čuvenom Ermitažu.
Najveća nagrada za profesore je uspeh i zahvalnost njihovih učenika za obrazovanje koje im je pomoglo da savladaju izazove i da im mala sredina ne bude prepreka za postizanje visokih dostignuća.
Sara Pepić nije prvi bijeljinski gimnazijalac koji je studije završio u Rusiji, ali je do sada među najuspešnijim.
Studij arhitekture u Sankt Peterburgu je dragoceno iskustvo koje vas oplemenjuje na svim nivoima, kaže Sara.
– Mogu da kažem da je Sankt Peterburg bio moj izbor zato što je to mlad grad, star 300 godina, grad koji je plasnki, urbanistički rađen iz svog aspekata, a univerzitet je jedan od prestižnih. Na mom univerzitetu je predsednik Rusije Vladimir Putin završio doktorske studije – kaže Sara.
Rečna železnica u Beogradu bila je tema njenog diplomskog rada. Projekat prevazilazi okvire saobraćajne infrastrukture i obuhvata muzejski prostor, park i kulturno-istorijski kompleks, čime se rečna železnica sagledava kao generator javnog života i urbane regeneracije, pojašnjava Sara. Taj rad doneo joj je prestižnu nagradu – Zlatnog Trecinija.
Međunarodna nagrada Golden Trezini, osnovana 2018. godine u Sankt Peterburgu, važi za jedan od najprestižnijih svetskih konkursa koji spaja arhitekturu, dizajn i umetnost.
O pobednicima odlučuje više od 200 stručnjaka iz 30 zemalja, najveća imena iz svet arhitekture, ali i direktori vodećih svetskih muzeja.
Po završetku studija u Rusiji, Sara je nastavila magistarske studije na Tehničkom fakultetu u Novom Sadu i istovemeno radi u projektnom birou. I dalje reda desetke i sa lakoćom rešava projektne zadatke . Na njenom putu ipak je jedna stanica bila i ostala najvažnija – u zagrljaju majke Svetlane koja je, nema sumnje , strpljivo projektovala svaki Sarin korak prateći njen talenat i njene želje da ostvari svoje snove.
